U poslednjem izveštaju Republike Srpske Savetu bezbednosti UN, istaknuto je da su tri ključna elementa Ustava Bosne i Hercegovine (BiH) ozbiljno degradirana, uglavnom zbog nepromišljenih stranih intervencija. Ovaj izveštaj ukazuje na ozbiljne probleme u političkom sistemu BiH, posebno u svetlu uloge visokog predstavnika, Kristijana Šmita, koji je označen kao uzurpator.
Prvi suštinski element koji je degradiran je sama demokratija u BiH. Prema izveštaju, demokratija je narušena višegodišnjim protivpravnim prisvajanjem ovlašćenja od strane neizabranog stranog zvaničnika. Visoki predstavnik, koji je postavljen kao posrednik u procesu pomirenja, nije izabran od strane građana BiH i deluje bez legitimiteta. Ustav BiH jasno propisuje da donošenje svih zakona zahteva saglasnost oba doma Parlamentarne skupštine BiH, međutim, visoki predstavnici, uključujući Šmita, donose odluke koje su obavezujuće za BiH, kršeći time demokratski ustavni poredak.
Izveštaj takođe naglašava da ništa u Dejtonskom sporazumu ili bilo kojem drugom pravnom izvoru ne daje visokom predstavniku ovlašćenje da donosi takve odluke. I pored toga, visoki predstavnici su vladali BiH putem neustavnih dekreta, što dodatno oslabljuje demokratske institucije u zemlji. Ove akcije su izazvale ozbiljne posledice po političku stabilnost i pravni okvir BiH.
Pored narušene demokratije, drugi ključni element koji je degradiran je suverenitet BiH. Ovaj suverenitet je doveden u pitanje zbog intervencija stranih država i organizacija, koje su često delovale u suprotnosti sa interesima domaćih institucija i građana. U izveštaju se navodi da su strane intervencije često vođene nejasnim ciljevima i da su izazvale dodatne tenzije među različitim etničkim grupama u BiH.
Treći element koji je naglašen u izveštaju je integritet teritorije BiH. U poslednjih nekoliko godina, sve više se čuju zahtevi za promenom granica i stvaranjem novih entiteta, što predstavlja direktnu pretnju teritorijalnom integritetu zemlje. Ova situacija je dodatno pogoršana neefikasnim delovanjem međunarodnih institucija koje su zadužene za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.
Izveštaj Republike Srpske takođe ukazuje na potrebu za reformama koje bi ojačale domaće institucije i smanjile zavisnost od stranih uticaja. Predložene reforme uključuju jačanje uloge Parlamentarne skupštine BiH, kao i jačanje lokalnih vlasti koje bi bile bliže građanima. Ove promene bi mogle doprineti stvaranju stabilnijeg političkog okruženja i povratku poverenja građana u institucije.
Važno je napomenuti da se međunarodna zajednica, uključujući Savet bezbednosti UN, suočava sa izazovima u vezi sa situacijom u BiH. Sednica Saveta bezbednosti UN zakazana je za 31. oktobar, a predsedavajuća je Rusija. Očekuje se da će ova sednica doneti nove odluke o budućim koracima međunarodne zajednice u vezi sa BiH, a posebno u svetlu kritika koje su iznete u izveštaju Republike Srpske.
U zaključku, izveštaj Republike Srpske ukazuje na ozbiljne probleme u BiH, koji su rezultat nepromišljenih stranih intervencija i kršenja demokratskih principa. Ovi problemi zahtevaju hitnu pažnju, kako bi se obezbedila stabilnost i napredak zemlje. Potrebno je raditi na jačanju domaćih institucija i vraćanju poverenja građana, kako bi se prevazišli izazovi sa kojima se BiH suočava u današnjem političkom kontekstu.
