Sladoledi, smrznuti deserti i gazirani napici postaju sve popularniji tokom letnjih meseci, posebno zbog rasta temperatura usled klimatskih promena. Novo istraživanje pokazuje da Amerikanci sve više konzumiraju ove proizvode, što može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Klimatske promene značajno utiču na dostupnost i kvalitet hrane. Pan He, autorka studije i predavač na Univerzitetu u Kardifu, ističe da se malo zna o tome kako klimatske promene utiču na prehrambene navike. Istraživači su analizirali podatke o kupovini hrane američkih domaćinstava od 2004. do 2019. godine, upoređujući ih sa vremenskim podacima kao što su temperatura i vlažnost.
Studija je pokazala da sa svakim porastom temperature od 1 stepen Celzijusa, potrošnja dodatog šećera u američkim domaćinstvima raste za 0,7 grama dnevno. Ovaj trend postaje izraženiji kada temperature pređu 20 do 30 stepeni. Toplije vreme uzrokuje veći gubitak tečnosti, što dovodi do veće potražnje za osvežavajućim napicima poput gaziranih sokova i sladoleda.
Efekat ovih promena je posebno izražen kod domaćinstava sa nižim prihodima, gde su slatki proizvodi često jeftiniji i dostupniji. Osobe iz ovih socijalno ugroženih grupa takođe provode manje vremena u klimatizovanim prostorijama, što dodatno povećava potrebu za osvežavajućim proizvodima. Prema predviđanjima studije, potrošnja šećera u SAD mogla bi porasti za skoro tri grama dnevno do 2095. godine ako se zagađenje ne obuzda, pri čemu su najugroženije ranjive društvene grupe.
Prekomeran unos šećera povezan je s povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Američko udruženje za srce preporučuje da unos dodatog šećera ne prelazi 6% ukupnog dnevnog unosa kalorija, što odgovara najviše 36 grama za muškarce i 26 grama za žene.
Pan He naglašava da su zdravstveni problemi povezani sa konzumacijom šećera već dobro dokumentovani, a klimatske promene dodatno komplikuju ovu situaciju. Donosioci politika bi trebalo da razmotre načine za upravljanje potrošnjom šećera kao deo strategija prilagođavanja klimatskim promenama.
Istraživači kao što je Šarlot Kukovski sa Univerziteta u Kembridžu ističu da dokazi o tome kako ekstremne vrućine menjaju obrasce ishrane još uvek nisu dovoljno istraženi. Ona naglašava da ova studija osvetljava važan aspekt uticaja klimatskih promena na ljudsko blagostanje.
Jedan od ključnih problema je da su najugroženije grupe najizloženije efektima klimatskih promena, a istovremeno imaju najmanje resursa za prilagođavanje. Pan He ukazuje na to da još uvek nije jasno kako će klimatske promene oblikovati prehrambene navike i kakve će posledice imati po zdravlje i društvenu nejednakost.
U svetlu ovih saznanja, važno je nastaviti sa istraživanjem kako klimatske promene utiču na ishranu i zdravlje ljudi, kao i razviti strategije koje će pomoći u smanjenju negativnih efekata. Ova pitanja postaju sve relevantnija u kontekstu globalnog zagrevanja i promena u klimatskim obrascima, posebno kada je reč o dostupnosti hrane i zdravlju populacije.
Klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov za naše društvo, a promene u ishrani su samo jedan od načina na koji se njihovi efekti manifestuju. Uzimajući u obzir sve ove faktore, potrebno je razviti sveobuhvatne strategije koje će adresirati problem prekomernog unosa šećera, posebno među najranjivijim grupama.
