Više javno tužilaštvo u Beogradu je uložilo žalbu na presudu koju je izrekao Viši sud u Beogradu u slučaju Vladimira i Miljane Kecmanović. Ova presuda se odnosi na krivična dela koja su počinila njihova maloletna sina, koji je 3. maja 2023. godine ubio deset osoba, od kojih su devetoro bili maloletni, dok je šestoro povređeno. Tužilaštvo smatra da presuda nije adekvatno sankcionisala okrivljene, te je zatražilo da se izreknu maksimalne kazne predviđene Krivičnim zakonikom.
U žalbi, tužilaštvo ističe da ne postoje olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih, naglašavajući da gubitak života i povrede koje su prouzrokovane ovim delima ne mogu biti nadoknađene. Predložili su da Apelacioni sud preinači prvostepenu presudu izrečenu 18. juna 2026. godine, tako što bi se Vladimiru Kecmanoviću izrekla kazna od 12 godina zatvora za teška dela protiv opšte sigurnosti, kao i dodatne tri godine za zlostavljanje i zapuštanje maloletnog lica, dok bi Miljana Kecmanović bila kažnjena sa tri godine zatvora za isto krivično delo.
Tužilaštvo smatra da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali je kritikovao visinu izrečenih kazni, smatrajući da one nisu primenjene u skladu sa pravilima o odmeravanju kazne. Sud je ranije izrekao Vladimiru Kecmanoviću kaznu od 11 godina i 11 meseci za teška dela protiv opšte sigurnosti, a zatim je dodao još 2 godine i 11 meseci za zlostavljanje maloletnog lica, čime je ukupna kazna iznosila 14 godina i 6 meseci. Miljani Kecmanović je izrečena kazna od 2 godine i 11 meseci.
U žalbi se ukazuje na to da je prilikom odmeravanja kazni sud trebao uzeti u obzir zakonodavne okvire i težinu dela. Tužilaštvo je ukazalo da su sve okolnosti slučaja, uključujući ličnost optuženog, opravdavale izricanje maksimalnih kazni.
Pored toga, tužilaštvo tvrdi da su se tokom suđenja pojavile otežavajuće okolnosti koje su trebale biti uvažene prilikom izricanja presude. Sud je kao otežavajuću okolnost naveo jačinu ugrožavanja i povrede, ali je, prema mišljenju tužilaštva, prilikom izricanja jedinstvene kazne delovao previše blago.
Vladimir Kecmanović se tokom suđenja nije ponašao kao da je svestan ozbiljnosti svojih dela, a u njegovom ponašanju nije primećeno kajanje. Umesto toga, on je insistirao na tome da nije kriv i da je njegovo ponašanje prema maloletnom sinu bilo bezazleno, što je dodatno naglasilo njegovu nesposobnost da prepozna težinu situacije.
S druge strane, Miljana Kecmanović je tokom suđenja takođe negirala krivicu, smatrajući se brižnom majkom, iako su dokazi ukazivali na suprotno. Tužilaštvo je naglasilo da su se na njenoj strani ostvarile isključivo otežavajuće okolnosti, a njen odnos prema oštećenim porodicama bio je distanciran i ravnodušan.
Tužilaštvo je istaklo da je sud prilikom izricanja kazne za Miljanu Kecmanović uzeo u obzir njeno zanimanje i činjenicu da je majka dvoje maloletne dece, ali je zanemario da je ona zajedno sa svojim suprugom zanemarila vaspitanje svog sina, što je dovelo do tragedije.
U zaključku, Više javno tužilaštvo u Beogradu je skrenulo pažnju na to da su postupci i ponašanje okrivljenih tokom suđenja oslikali njihovu nesposobnost da prepoznaju i preuzmu odgovornost za svoje postupke. Ova žalba predstavlja pokušaj da se pravda zadovolji kroz adekvatno kazneno delovanje, uzimajući u obzir ozbiljnost dela koja su počinili njihovi maloletni sin i posledice koje su proizašle iz tih dela.
