Više od milion Evropljana umrlo je 2022. godine od bolesti koje su se mogle sprečiti ili izlečiti, prema najnovijim podacima. Ove smrti čine više od jednog od pet smrtnih slučajeva među građanima EU. Razlika u stopama izbegnute mortalnosti između istočnih i zapadnih zemalja EU naglašava koliko pristup zdravstvenoj zaštiti i javnozdravstvene mere i dalje igraju ključnu ulogu u preživljavanju.
Pokazatelji izbegnutih smrtnih slučajeva odražavaju efikasnost javnog zdravstva, kvalitet nege i pristup uslugama. Prema izveštaju OECD-a i EU „Health at a Glance: Europe 2024“, stopa izbegnutih smrtnih slučajeva značajno varira u Evropi. Stručnjaci identifikuju nekoliko faktora koji utiču na to, uključujući nivo zdravstvenih troškova i prisustvo faktora rizika poput pušenja i konzumacije alkohola.
Izbegnuta smrt klasifikovana je u dve kategorije prema Eurostatu: smrt koja je mogla da se izbegne javnozdravstvenim merama i izlečive smrti koje se mogu izbeći optimalnom zdravstvenom negom. U 2022. godini, ukupan broj izbegnutih smrti kod osoba mlađih od 75 godina iznosio je 1,11 miliona širom EU. Stope izbegnute mortalnosti u EU kretale su se od 169 smrtnih slučajeva u Švedskoj do 543 u Letoniji na 100.000 stanovnika, sa prosekom EU od 258 smrtnih slučajeva.
Istočne evropske zemlje beleže najviše stope izbegnute mortalnosti. Letonija, Rumunija, Mađarska, Litvanija i Bugarska prednjače sa više od 470 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi. Suprotno tome, zapadne i severne evropske zemlje kao što su Švajcarska, Švedska i Norveška imaju znatno niže stope, ispod 200 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Centralne i južne evropske zemlje obično beleže srednje stope, dok je Nemačka, iako ispod proseka EU, zabeležila najvišu stopu izbegnute mortalnosti među vodećim ekonomijama EU.
Od 1,11 miliona izbegnutih smrtnih slučajeva u EU, 65% je bilo klasifikovano kao sprečivo, dok je 35% bilo izlečivo. To podrazumeva 168 sprečivih i 98 izlečivih smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi. Postoji jaka korelacija između ove dve vrste smrtnosti, pri čemu zemlje sa višim stopama smrtnosti koje se mogu sprečiti takođe beleže veće stope smrtnosti koje se mogu izlečiti. Na primer, Letonija i Rumunija su imale visoke stope u obe kategorije, dok su Švajcarska i Švedska imale veoma niske stope.
Bolesti srca predstavljaju vodeći izlečivi uzrok smrti u EU, odgovorne za 21% smrtnosti. Ostali značajni uzroci uključuju rak debelog creva (14%), rak dojke i moždani udar (po 10%), upalu pluća (8%), hipertenziju (5%) i dijabetes (4%). U 2022. godini, rak pluća je predstavljao najviši udeo među sprečivim uzrocima smrtnosti sa 19%, dok su srčane bolesti činile 11%.
Rasprostranjenost faktora rizika varira širom Evrope, što doprinosi razlikama u izbegnutoj mortalnosti. Zdravstveni izdaci značajno se razlikuju, sa zapadnim i severnim evropskim zemljama koje beleže najviše tekuće zdravstvene izdatke, dok istočnoevropske zemlje beleže najniže. To odražava različite nivoe pristupa zdravstvenim uslugama i snagu zdravstvenih sistema.
Veliki jaz u stopama skrininga na rak dodatno naglašava nejednakosti u zdravstvu. Severne i zapadne evropske zemlje pokazuju snažne i dosledne preventivne aktivnosti, dok istočne zemlje značajno zaostaju, posebno u skriningu za rak debelog creva i dojke.
U zaključku, razlike u izbegnutoj mortalnosti u Evropi su rezultat kompleksne interakcije između zdravstvenih politika, pristupa zdravstvenim uslugama i prisustva faktora rizika. Veća ulaganja u javno zdravstvo i prevenciju mogu značajno smanjiti broj izbegnutih smrtnih slučajeva i poboljšati zdravstvene ishode za sve građane EU.
