Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je 20. juna 2025. godine poslala obaveštenja o otpuštanju na adrese više od 600 zaposlenih u Glasu Amerike (VOA), medijskoj kući koja se finansira iz federalnog budžeta. Ova odluka predstavlja značajan korak u smanjenju broja novinara i pomoćnog osoblja u ovoj instituciji, koja je poznata po svojoj ulozi u pružanju informacija i vesti o Sjedinjenim Američkim Državama i svetu.
Otpuštanja će smanjiti broj zaposlenih u Glasu Amerike na manje od 200, što je otprilike jedna sedmina od broja zaposlenih koji su bili angažovani na početku 2025. godine. Ovaj drastičan pad broja radnika u medijskoj kući izaziva zabrinutost među novinarima i analitičarima o budućnosti slobodnog novinarstva i objektivnog izveštavanja u SAD-u.
Prema informacijama, novinari Glasa Amerike, kao i pomoćno osoblje, stavljeni su na plaćeno odsustvo do 1. septembra, kada će zvanično biti otpušteni. Ovaj potez je izazvao brojne reakcije, kako u medijskim krugovima, tako i među širim javnostima koje prate dešavanja u oblasti medija i informisanja. Mnogi smatraju da će ovakva odluka dovesti do smanjenja kvaliteta i obima izveštavanja koje ova medijska kuća pruža.
Glas Amerike je osnovan 1942. godine sa ciljem da pruži objektivne vesti i informacije ljudima širom sveta, posebno u zemljama gde je sloboda medija ograničena. Tokom godina, ovaj medij je postao važan izvor informacija za mnoge ljude, a njegovo otvaranje različitih jezičkih servisa omogućilo je komunikaciju sa raznovrsnim publikama. Smanjenje broja zaposlenih može imati ozbiljne posledice po sposobnost Glasa Amerike da efikasno izveštava o ključnim pitanjima i događanjima.
Podrška koju je administracija Trampa pružila ovakvim merama, kao i ranijim pokušajima da utiče na medije, ukazuje na širu tendenciju koja se može primetiti u mnogim zemljama u poslednjim godinama. Kontrola medija i pokušaji da se utiče na slobodu izveštavanja postali su sve prisutniji, a otpuštanja u Glasu Amerike su samo jedan od primera kako vlasti mogu da manipulišu sa informacijama i izvorima vesti.
Analitičari ukazuju na to da ovakve mere mogu imati dugoročne posledice po povjerenje javnosti u medije. Kada se smanjuje broj novinara i kada se ograničavaju resursi, kvalitet izveštavanja opada, a time se smanjuje i sposobnost medija da ispuni svoju ulogu u demokratskom društvu. Sloboda štampe i pravo na informacije su temeljni principi na kojima se zasniva demokratija, a svako ugrožavanje ovih vrednosti može imati ozbiljne posledice po društvo kao celinu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su novinari i medijske kuće često na prvoj liniji fronta kada je reč o zaštiti slobode govora i prava na informisanje. Njihova uloga u izveštavanju o događajima, istraživanju korupcije i pružanju platforme za različite glasove je neprocenjiva. Bez obzira na trenutne izazove, mnogi novinari i dalje se bore za istinu i objektivno izveštavanje, uprkos pritiscima i pretnjama.
U svetu gde se informacije brzo šire i gde je teško razlučiti istinu od laži, značaj slobodnih i nezavisnih medija nikada nije bio veći. Smanjenje broja zaposlenih u Glasu Amerike može da dovede do smanjenja raznolikosti perspektiva i informacija koje su dostupne javnosti. U tom smislu, važno je nastaviti podržavati i promovisati slobodu medija kao osnovni stub demokratskog društva, kako bi se osiguralo da svi imaju pristup tačnim i relevantnim informacijama.
