Više od 50.000 stranaca koji imaju legalan boravak u Crnoj Gori nije evidentirano u zvaničnim popisnim podacima s kraja 2023. godine. Ova informacija proizašla je iz dokumenta „Demografska kriza: Da li Crna Gora planira ili improvizuje?“, koji su objavili Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i Društvo statističara i demografa.
Na kritični datum popisa, 31. oktobra 2023. godine, Uprava za statistiku zabeležila je 46.898 stranaca sa uobičajenim mestom boravka, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) vodilo evidenciju o čak 98.694 stranih državljana sa privremenim ili stalnim boravkom. Ova ogromna razlika ukazuje na nepodudarnost između zvaničnih podataka i stvarnog stanja kada je reč o broju stranaca koji žive u Crnoj Gori.
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog izveštaja jeste raskorak u brojkama između popisa i MUP-a kada su u pitanju državljani određenih zemalja. Na primer, prema podacima popisa, u Crnoj Gori je bilo 13.550 ruskih državljana, dok je MUP registrovao čak 27.032. Slična disproporcija primećena je i kod državljana Srbije, gde popis beleži 13.031 osobu, a MUP 22.661. Takođe, kod državljana Turske razlike su takođe značajne – popis ih evidentira 1.869, dok MUP beleži 9.467.
Ove brojke ukazuju na ozbiljan problem u evidenciji i praćenju stranih državljana, što može imati različite posledice po demografske i ekonomske aspekte Crne Gore. Nedostatak preciznih podataka o broju stranaca može otežati planiranje i sprovođenje politika koje se tiču integracije, socijalnih usluga i drugih važnih aspekata životnog standarda.
Demografska kriza u Crnoj Gori, kako se navodi u dokumentu, zahteva hitnu pažnju. S obzirom na to da se populacija smanjuje i stari, važno je razumeti kako prisustvo stranaca može uticati na tržište rada, ekonomsku aktivnost i ukupnu demografsku sliku zemlje. Stranci sa legalnim boravkom često doprinose ekonomiji kroz rad i potrošnju, a njihovo neadekvatno evidentiranje može dovesti do promašaja u analizi i planiranju.
S obzirom na to da Crna Gora teži ka evropskim integracijama, ispravna evidencija stranaca je ključna za usklađivanje sa standardima i praksama zemalja članica Evropske unije. Pored toga, tačnost podataka je važna i za razvoj strategija koje se tiču migracija, što je posebno relevantno u svetlu globalnih migracionih kretanja.
U ovoj situaciji je takođe važno napomenuti da neslaganje između podataka MUP-a i Uprave za statistiku može stvoriti sumnju u pouzdanost zvaničnih informacija koje se koriste za donošenje odluka. To može dovesti do neadekvatnih politika koje ne odražavaju realnost na terenu.
Pored toga, takva neusklađenost može otežati život strancima koji pokušavaju da se integrišu u crnogorsko društvo. Na primer, pristup socijalnim uslugama, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju može biti otežan zbog nedostatka jasno definisanih podataka o broju i statusu stranaca.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da Crna Gora mora preduzeti korake kako bi unapredila svoje statističke procedure i osigurala tačnost podataka o strancima. Ulaganje u bolje evidencijske sisteme i saradnja između različitih državnih institucija su ključni za razumevanje demografskih promena i kreiranje politika koje će koristiti kako građanima, tako i strancima u zemlji.
U zaključku, aktuelna situacija zahteva hitnu akciju i analizu kako bi se osiguralo da svi stanovnici, bez obzira na njihovu nacionalnost, budu adekvatno evidentirani i da se njihova prava poštuju. Samo kroz tačne i sveobuhvatne podatke može se osigurati održiv razvoj i prosperitet Crne Gore.
