Jedno od desetoro dece širom sveta suočava se s problemom gojaznosti, dok je prvi put u istoriji globalno više gojazne dece nego pothranjene. Ove alarmantne podatke objavila je agencija Ujedinjenih nacija u svom najnovijem izveštaju. Udeo školske dece i tinejdžera koji su pothranjeni smanjio se sa 13% na 9,2% od početka 21. veka, dok je stopa gojaznosti porasla sa 3% na 9,4%, prema informacijama UNICEF-a, Fonda Ujedinjenih nacija za decu.
Ova situacija posebno zabrinjava jer se predviđa da će do 2025. godine oko 188 miliona dece uzrasta od pet do 19 godina biti gojazno, što ih izlaže riziku od ozbiljnih zdravstvenih problema. S druge strane, procenjuje se da je oko 184 miliona dece pothranjeno. U regionima kao što su podsaharska Afrika i Južna Azija, deca i dalje češće pate od pothranjenosti nego od gojaznosti.
U zapadnoj Evropi, procenjuje se da je oko 25% školske dece i tinejdžera gojazno, što predstavlja približno isti nivo kao i pre dve decenije. Ovo ukazuje na to da se problem gojaznosti kod dece ne smanjuje, već ostaje konstantan. UNICEF navodi da su ultra-prerađene namirnice glavni uzročnik porasta gojaznosti među decom širom sveta. Namirnice poput čipsa, zaslađenih žitarica i zamrznutih pica često sadrže velike količine šećera, rafinisanog skroba, soli i nezdravih masti, kao i veštačkih dodataka.
Ove ultra-prerađene namirnice su povezane s brojnim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, visok krvni pritisak, bolesti srca i prevremenu smrt. U nekim zemljama, ultra-prerađena hrana čini više od polovine dnevnog unosa kalorija kod dece. Zbog toga su mnoge države već preduzele korake kako bi ograničile oglašavanje ovih namirnica i učinile ih manje privlačnim za mlađu populaciju.
UNICEF je sproveo globalno istraživanje među 64.000 mladih koje je pokazalo da je 75% ispitanika nedavno videlo reklame za zaslađena pića, grickalice i brzu hranu, a 60% njih je priznalo da su ove reklame uticale na njihovu želju za konzumiranjem nezdravih proizvoda. Rasel, izvršna direktorka UNICEF-a, upozorava da ultra-prerađena hrana sve više potiskuje voće, povrće i proteine u ishrani dece, što je posebno zabrinjavajuće u periodu kada ishrana igra ključnu ulogu u rastu i razvoju.
Izveštaj takođe ukazuje na to da u zemljama s nižim prihodima mnoga mala deca pate od pothranjenosti, dok starija deca i tinejdžeri često imaju problema s viškom kilograma, a istovremeno im nedostaju ključni nutrijenti. Ova situacija stvara problem dvostrukog tereta neadekvatne ishrane, gde se istovremeno suočavamo s pothranjenošću i gojaznošću.
Ketrin Rasel označava ovu situaciju kao „dvostruki teret neadekvatne ishrane“, naglašavajući da je potrebno hitno delovati kako bi se poboljšala ishrana dece. UNICEF poziva vlade da preduzmu konkretne korake za poboljšanje dečje ishrane. Moguće mere uključuju ograničavanje oglašavanja brze hrane, obavezno deklarisanje proizvoda, zabranu prodaje brze hrane u školama, kao i socijalne programe koji bi pomogli porodicama s nižim prihodima da lakše nabave zdravu hranu.
Sve u svemu, situacija s prehranom dece zahteva hitnu pažnju i akciju, kako bi se obezbedila bolja budućnost za mlađe generacije. Uzrok problema leži u načinu ishrane i dostupnosti zdravih namirnica, što je izazov koji se mora rešavati na globalnom nivou. Razumevanje i delovanje na ovom polju može pomoći u sprečavanju problema gojaznosti i pothranjenosti, i obezbediti zdraviju budućnost za svoju decu.
