Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, dr Verica Jovanović, izjavila je da su u Srbiji registrovana prva dva slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila u ovoj godini, ali je naglasila da nema razloga za paniku. Ona je apelovala na građane da izbegavaju šetnje u periodima kada su komarci, koji prenose virus, najaktivniji, posebno tokom ranog jutra i sumraka.
Jovanovićeva je podsetila da se infekcije virusom Zapadnog Nila u našoj zemlji javljaju od 2012. godine, u periodu od 1. juna do kraja septembra. Prema njenim rečima, virus se prenosi putem komaraca roda „Culex“, koji se hrane krvlju zaraženih životinja, kao što su ptice i konji. Iako su registrovana prva dva slučaja, obično se ti slučajevi odnose na teže oblike bolesti, uključujući zapaljenje moždanica i encefalitis, posebno kod osoba sa hroničnim zdravstvenim stanjima.
Kao mere zaštite, Jovanovićeva preporučuje izbegavanje zagušenih i vlažnih područja, nošenje dugih rukava i nogavica, kao i korišćenje repelenta. Takođe, boravak u klimatizovanim prostorima može smanjiti rizik od uboda komaraca. Ona je istakla da je važno pratiti preporuke zdravstvenih vlasti i biti svestan rizika tokom letnjih meseci.
Povodom obeležavanja 102 godine postojanja Instituta, Jovanovićeva je istakla značaj osnivača instituta, Milana Jovanovića Batuta, koji je postavio temelje rada institucije po uzoru na evropske zemlje, posebno Nemačku i Austriju. Ona je naglasila da je institut postao ključni faktor u borbi protiv zaraznih bolesti u Srbiji.
Direktorka je takođe naglasila potrebu za praćenjem i analizom kretanja zaraznih i nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes i maligniteti. U tom smislu, razvoj mikrobioloških laboratorija i saradnja sa Evropskom unijom su od vitalnog značaja za unapređenje zdravstvenog sistema u zemlji.
„U stalnoj saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i drugim međunarodnim institucijama, mi smo spremni da prepoznamo i odgovorimo na nove pretnje. Implementirali smo osnovne preporuke i postupamo po njima“, rekla je Jovanovićeva, naglašavajući važnost brze reakcije zdravstvenih radnika u primarnoj i sekundarnoj zaštiti kao ključnog faktora u epidemiološkom nadzoru.
Kada je reč o preventivnim programima, Jovanovićeva je istakla da je odziv građana dobar, ali da mora biti još bolji, posebno kod ciljnih grupa. Preporučila je redovne preglede i testiranja za rano otkrivanje bolesti, kao što su mamografija za rak dojke, Papanikolau test za rak grlića materice i testovi za rak debelog creva.
Ona je podsetila građane na važnost preventivne medicine i istakla da su svi oni uključeni u jačanje preventivne medicine u zajednici. „Svi smo odgovorni za svoje zdravlje i zdravlje drugih, i moramo se aktivno angažovati u prevenciji bolesti“, zaključila je Jovanovićeva.
U svetlu trenutne situacije sa virusom Zapadnog Nila, važno je da građani budu informisani i da preduzmu odgovarajuće mere zaštite. Institucija nastavlja da prati situaciju i pruža relevantne informacije kako bi se zaštitili građani i smanjio rizik od širenja bolesti. Sa pravilnim informisanjem i preventivnim merama, može se značajno smanjiti mogućnost obolevanja i očuvati zdravlje populacije.
