U Podgorici se odigrao dramatičan, ali srećan događaj kada je beba Viktor rođena u automobilu u pokretu, blizu američke ambasade, dok su njegovi roditelji, Sanja Karadžić Lalić i Mićo, žurili ka Kliničkom centru Crne Gore. Ova priča o porođaju na putu pokazuje snagu i hrabrost mlade majke, koja je na rođenju svog sina osvojila simpatije svih prisutnih.
Sanja se prisetila kako su se stvari odigrale tog jutra. U 7 ujutru je pukao vodenjak, a ona i njen suprug su odlučili da starijem sinu ne govore ništa kako bi ga sačuvali od brige. Mićo je otišao na posao, a zatim se vratio kući. Sanja je, između kontrakcija, razgovarala sa majkom i sestrom i trudila se da ostane smirena. „Disala sam po preporukama koje sam dobila, suprug je bio potpuno pribran. Čak smo popili kafu, radosni zbog dolaska našeg deteta“, ispričala je Sanja.
Iako je prvobitno bila neodlučna da ide u bolnicu zbog traumatičnog iskustva iz prethodnog porođaja, na kraju su se pripremili za odlazak. U 11.35 sati krenuli su automobilom iz Zlatice ka Kliničkom centru. Sanja je bila opuštena i ističe da joj je pravilno disanje mnogo pomoglo tokom vožnje.
Put do bolnice dug je oko šest kilometara, ali su naišli na razne prepreke kao što su ležeći policajci, kiša i gužva u Podgorici. „Sve je to bilo intenzivno, ali ne i bolno“, dodala je ona. Međutim, situacija je postala dramatična na mostu Milenijum. Sanja je sedela na mestu suvozača, okrenuta ka zadnjem sedištu, na kolenima.
U trenutku kada je osetila da beba dolazi, Mićo je skrenuo ka američkoj ambasadi. „Dok je auto bio u pokretu, bebina glava je već bila napolju, a zatim i ramena. Držala sam bebu desnom rukom, dok sam se levom pridržavala za sedište“, opisuje Sanja. Mićo je parkirao auto čim je mogao, a Viktor je rođen. „On ga je prihvatio da bih mogla da se okrenem“, rekla je.
Nakon što su bebu umotali u peškir koji su imali u koferu na zadnjem sedištu, nastavili su ka Kliničkom centru. „Prolazimo jednosmernom ulicom ka ulazu. Gužva, mnogo vozila. Redari negoduju, viču. Mićo objašnjava – beba, beba. Kada smo se zaustavili ispred ulaza, izašla sam iz auta i sa Viktorom u naručju krenula ka ginekologiji“, seća se Sanja.
Pupčanik je bio između nje i bebe dok je penjala stepenice do ambulante. Medicinska sestra i tehničar su je videli i potrčali da pomognu. „U porođajnoj sali su razdvojili bebu od mene. Dok smo prolazili pored drugih pacijenata, čula sam gromoglasan aplauz. Bio je to intenzivan i predivan trenutak“, dodala je ona.
Viktor je rođen u 11.50 sati, na putu od kuće do porodilišta, u automobilu svojih roditelja. Ova neobična i emotivna priča pokazuje snagu ljudskog duha i hrabrost koju roditelji mogu imati u trenucima krize. Sanja i Mićo su pokazali da, čak i u najneobičnijim okolnostima, ljubav i podrška mogu stvoriti čudo.
Ova priča o Viktorovom rođenju ostaviće dubok trag ne samo na njegovim roditeljima, već i na svima koji su čuli za ovaj inspirativni događaj. U svetu punom izazova, ovakvi trenuci podsećaju nas na lepotu života i snagu koju imamo kada najviše zatreba.
