Doktorka Tatjana Kastiljo Maraš iz Paname, koja je pre skoro dvadeset godina došla u Srbiju zbog ljubavi, izgradila je svoj život kao uspešna dermatološkinja, supruga i majka dvoje dece. Njena priča predstavlja spoj dva sveta, a u njenom putu bilo je mnogo izazova, uključujući učenje jezika, nostrifikaciju dokumenata i usklađivanje porodičnog života sa karijerom.
Tatjana se setila svog detinjstva u Panami, gde je odrastala u velikoj porodici, okružena ljubavlju i podrškom. U njenoj porodici nije bilo lekara, niti je od malih nogu sanjala da će postati lekar. Njena ljubavna priča sa srpskim mladićem počela je na studentskom kongresu u Danskoj. Njihova veza je bila puna izazova, jer su ih delili okean i hiljade kilometara, a u to vreme nisu imali društvene mreže ili jednostavnu komunikaciju koju danas poznajemo.
Nakon dvogodišnjeg razdvojenosti, Tatjana i njen partner su se ponovo sreli, iako su i dalje bili ograničeni distancom. Iako su održavali kontakt putem mejlova, Tatjana je bila fokusirana na završavanje svojih studija medicine u Panami. Nije želela da donosi velike odluke dok ne završi školu, jer joj je medicina bila prioritet.
Nakon što je završila studije i obavezni staž, Tatjana je donela odluku da se preseli u Srbiju. Iako je već bila upoznata sa kulturom i načinom života, suočila se sa izazovom učenja srpskog jezika. Tokom gradnje veze, komunikacija je bila na engleskom, ali kao lekar, Tatjana nije mogla da zamisli raditi s pacijentima bez potpunog razumevanja jezika. Nostrifikacija diplome i prevod dokumentacije bili su dodatni izazovi, ali je znala da mora naučiti srpski kako bi mogla da se uklopi u novo okruženje.
U prvih nekoliko godina, fokus joj je bio na porodici, a deca su rođena, što je dodatno odložilo njen povratak medicini. Ipak, nikada nije izgubila nadu da će se jednog dana vratiti svojoj profesiji. Najviše srpskog jezika naučila je kroz svakodnevnu komunikaciju sa svojim sinom, što je bio dugotrajan proces.
Tatjana se ponovo vratila medicini nakon sedam godina pauze. Ovaj period je bio težak, ali je naučila važnu lekciju: neke stvari se ne dešavaju kada to želimo. Kada je odlučila kojom granom medicine želi da se bavi, izabrala je dermatologiju, jer je želela da spoji profesionalne ambicije sa porodičnim životom.
Završni specijalistički ispit, koji je polagala na srpskom jeziku, bio je poseban trenutak za nju. Iako je bila pod velikim stresom, uspela je da završi specijalizaciju i odmah počne raditi. Tokom svih godina, trudila se da održi vezu s Panamom, a njena deca govore španski. Putovanja u Panamu ostala su važan deo porodičnog života.
Tatjana se seća trenutka kada je prvi put videla sneg u Srbiji. Kako je odrasla u tropskoj zemlji, prizor snežnih ulica bio je nestvaran za nju. Danas, posle 18 godina života u Srbiji, teško je razdvojiti Panamu od Beograda. Jedna zemlja joj je dala detinjstvo i porodicu, dok joj je druga donela supruga, decu i karijeru.
Njena priča nije samo ljubavna priča ili priča o uspešnoj lekarki, već o ženi koja je zbog ljubavi promenila kontinent i nikada nije odustajala od svojih snova. Kada govori o svemu što je postigla, jasno ističe: „Ovde smo napravili svoju porodicu. To je prva stvar. A druga je karijera. U Panami sam završila medicinu, ali ovde sam završila specijalizaciju i počela da radim posao koji zaista volim.“ Tatjana je s ponosom zaključila da je pronašla sreću i ispunjenje u životu koji je izgradila.
