Vežbanje se pokazalo kao ključni faktor u poboljšanju preživljavanja pacijenata sa rakom debelog creva, prema najnovijoj međunarodnoj studiji koja je obuhvatila više zemalja. Ovaj prvi eksperiment te vrste, sproveden u Kanadi, Australiji, Velikoj Britaniji, Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama, pruža važne informacije o tome kako fizička aktivnost može pozitivno uticati na pacijente koji su završili lečenje.
Stručnjaci za onkologiju ističu da bi centri za rak trebali razmotriti uvođenje vežbanja kao standarda nege za preživele od raka debelog creva. Ovo istraživanje pruža čvrste dokaze koji sugerišu da pacijenti koji se bave fizičkom aktivnošću nakon tretmana mogu značajno smanjiti rizik od povratka bolesti.
Istraživanje je obuhvatilo 889 pacijenata koji su se oporavili od raka debelog creva i završili hemoterapiju. Učesnici su bili nasumično podeljeni u dve grupe. Prva grupa je učestvovala u programu vežbanja pod vođstvom trenera, gde su se sastajali svake dve nedelje tokom prve godine, a zatim mesečno u naredne dve godine. Druga grupa je primila informacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti, ali nije učestvovala u programima vežbanja.
Treneri su radili sa učesnicima na pronalaženju načina da povećaju svoju fizičku aktivnost, razvijajući personalizovane planove vežbanja i podržavajući ih u procesu. Nakon osam godina, rezultati su pokazali da su pacijenti koji su učestvovali u programu vežbi postali aktivniji od onih koji nisu, sa 28% manjim rizikom od ponovnog obolevanja od raka i 37% manjim rizikom od smrti iz bilo kog uzroka.
Ovi nalazi predstavljeni su na godišnjem sastanku Američkog društva za kliničku onkologiju (ASCO) u Čikagu i objavljeni u prestižnom časopisu „Nju Ingland džurnal of medisin“. Oni naglašavaju značaj fizičke aktivnosti ne samo za poboljšanje zdravstvenog stanja pacijenata sa rakom, već i kao preventivnu meru.
Preporuke za povećanje fizičke aktivnosti mogu pomoći pacijentima da preuzmu aktivniju ulogu u svom oporavku. Vežbanje može doprineti fizičkom i mentalnom zdravlju, povećati energiju i smanjiti stres, što je posebno važno za ljude koji su se suočili sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima.
Osim što pomaže u smanjenju rizika od recidiva, vežbanje može poboljšati kvalitet života pacijenata, pružajući im osećaj kontrole nad sopstvenim zdravljem. Fizička aktivnost takođe može olakšati simptome depresije i anksioznosti, koji su česti kod pacijenata sa dijagnozom raka.
Važno je da se pacijenti konsultuju sa svojim lekarima pre nego što započnu bilo koji program vežbanja, kako bi se osiguralo da su vežbe prilagođene njihovom zdravstvenom stanju. Pravilno vođeni program vežbanja može biti od presudnog značaja za oporavak i dugoročno zdravlje pacijenata.
U svetlu ovih otkrića, važno je da se nastavi sa istraživanjem u ovoj oblasti kako bi se dodatno razumeli mehanizmi kroz koje fizička aktivnost utiče na oporavak od raka. Takođe, dodatna istraživanja mogu pomoći u razvoju specifičnih programa vežbanja koji su prilagođeni potrebama različitih grupa pacijenata.
Zaključno, fizička aktivnost se pokazala kao izuzetno važna komponenta u lečenju i oporavku pacijenata sa rakom debelog creva. Uvođenje vežbanja kao standarda nege može značajno poboljšati ishode lečenja i kvalitet života onih koji su se suočili sa ovom teškom bolešću. Ova studija je samo jedan od koraka ka prepoznavanju važnosti holističkog pristupa lečenju raka, koji uključuje fizičko, emocionalno i mentalno zdravlje pacijenata.
