U svetu zdravlja, često se naglašava važnost „dobre crevne flore“, ali stručnjaci ukazuju na to da pravilna probava zapravo počinje u ustima. Iako se tradicionalno zdravlje creva povezuje sa fermentisanom hranom, probioticima i dodacima ishrani, doktori ističu da zdrava usna šupljina može biti ključ za stabilan digestivni sistem.
Usta i creva su direktno povezana, kako objašnjava stomatolog Sandip Sačar. Redovno održavanje oralne higijene i pametna ishrana mogu značajno zaštititi probavu i opšte zdravlje. Ova veza između oralnog zdravlja i zdravlja creva nije jednosmerna; doktorka funkcionalne medicine Kara Vada naglašava da se trilioni bakterija iz usta i creva međusobno „dopisuju“. Kada su mikrobiomi u ravnoteži, nivo upala u organizmu se smanjuje. Osobe koje pate od hroničnih upala creva često imaju problema i sa upalama desni.
Bakterije iz obolelih desni mogu ući u krvotok, izazivajući različite zdravstvene probleme. Iako stomak može uništiti većinu mikroba, neki od njih dospevaju u creva, gde mogu izazvati upalu i poremećaj balansa mikrobioma. S druge strane, disbalans u crevima može podstaći upale u ustima, stvarajući začarani krug. Kada su oba sistema u harmoniji, pozitivni efekti se pojačavaju.
Loša oralna higijena može imati značajne posledice na organizam. Prvo, remeti mikrobiom creva. Ako je bakterijski balans u ustima narušen, može doći do negativnih efekata na creva, što može pogoršati stanja poput sindroma iritabilnog creva (IBS) ili refluksa. Drugo, loša higijena može podstaći sistemsku upalu. Plak, upaljene desni i loša higijena mogu stvoriti izvor stalne upale, koja može ući u krvotok i oslabiti crevnu barijeru, što je povezano sa srčanim oboljenjima i dijabetesom.
Kvalitet zuba direktno utiče na izbor hrane. Bol ili osetljive desni često dovode do slabijeg žvakanja i izbora mekših, brže prerađenih namirnica, što dodatno opterećuje probavu. Da bi se poboljšalo zdravlje usta i creva istovremeno, preporučuje se nekoliko mera.
Prvo, redovno pranje zuba i korišćenje konca je od suštinskog značaja. Dva minuta pranja zuba, dva puta dnevno, uz korišćenje konca, ključno je za održavanje bakterijske ravnoteže i uklanjanje biofilma koji može izazvati upale. Drugo, važno je hidrirati se. Dovoljna količina vode i normalan protok pljuvačke sprečavaju prekomerno nagomilavanje bakterija. Suva usta, često izazvana lekovima, mogu značajno narušiti oralni mikrobiom.
Treće, ishrana bogata vlaknima može biti korisna. Balanceirana i celovita ishrana hrani dobre bakterije u celom digestivnom sistemu. Takođe, važno je ograničiti unos dodatnih šećera i paziti na kvalitet sna i nivo stresa, jer sve to utiče na mikrobiom. Četvrto, redovne posete stomatologu i lekaru su neophodne. Rano otkrivanje problema u ustima može sprečiti komplikacije u celom organizmu, a lekari takođe preporučuju redovne provere šećera u krvi, jer su dijabetes i parodontopatija često povezani.
Zdravlje creva zavisi ne samo od ishrane, već i od načina na koji brinemo o svojim ustima. Redovna higijena, pametne navike i briga o mikrobiomu mogu značajno doprineti opštem blagostanju. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da se briga o oralnom zdravlju ne sme zanemariti, jer direktno utiče na zdravlje creva i celokupno zdravlje organizma.
