Božidar Švabić podelio je svoju neobičnu priču o ukletoj kući porodice Švabić, koja je postala predmet lokalnih priča i legendi. U Marinkovoj Bari, gde se ova priča odvija, mesecima su se šuškalo o neobičnim događajima koji su se dešavali u njihovoj kući. Svi su sumnjali da su za to odgovorne veštice, ali niko nije znao ko su i zašto su to činile.
Božidar i njegov brat Svetozar, obojica zanatlije, zajedno su zidali kuću u Milutinovićevoj ulici, gde su živeli sa svojim ženama. U početku su svi bili skeptični prema pričama o vradžbinama, ali ubrzo su počeli da doživljavaju neobjašnjive fenomene. Božidar se priseća trenutka kada mu je brat ispričao da je oko ponoći čuo kako neka ruka udara o zid. Iako mu je u početku bilo teško da poveruje, ubrzo se i on suočio sa čudnim zvucima koji su dolazili iz kuće.
Glasno lupanje se nastavilo svake noći. Svetozar je bio u sukobu s mnogima u komšiluku, ali Božidar nije mislio da bi neko mogao da im priredi ovakve strašne scene. Jedne večeri, kada su se zajedno vratili kući, Svetozar je uzviknuo da ne ide dalje jer vidi ženu ispred njih. Božidar je mislio da je to ludost, ali ubrzo je shvatio da je nešto zaista čudno u vezi sa njihovim domom.
Svetozar je počeo da doživljava napade tokom noći, gde se borio sa nevidljivom silom koja ga je davila. Ovo je dodatno pojačalo strah i paniku među članovima porodice. U jednom trenutku, iz tavanice su počeli da padaju kamenčići, što je dodatno potvrdilo sumnje u vradžbine. Čak su čuli i buku iz kuhinje, gde je sve bilo ispreturano, ali ništa nije bilo slomljeno.
Kako su se glasine širile, u njihovu kuću je došao kum Živorad Vojčić, pokušavajući da im pomogne, ali je bio pijan i nije mogao da im pruži nikakvu pomoć. Njihovi problemi su se nastavili sve dok nije došla vračara koja je brzo procenila situaciju. Ona je naslutila da je kuća ukleta i savetovala im da se što pre isele.
Ubrzo je postalo jasno da su zidovi kuće bili popucali zbog čini, a unutra su se nalazili konci koji su ukazivali na vradžbine. Strah i panika su rasli, a Svetozarova žena Radmila je hitno došla kod Božidara, govoreći mu da je njen muž vezan. Ovo je dodatno potvrdilo strahote koje su se dešavale unutar njihovog doma.
Na kraju, porodica Švabić je odlučila da napusti kuću. Nakon što su pokušali da je prodaju bez uspeha, odlučili su da je daju budzašto, samo da se više ne suočavaju sa tim užasima. Međutim, situacija je privukla pažnju policije, koja je počela da istražuje događaje u Marinkovoj Bari. Ispostavilo se da su za sve bile odgovorne Radmila i njeni pomagači, koji su pokušavali da izlude Svetozara da bi preuzeli kuću.
Na kraju su uhapšeni i završili na psihijatriji, što je dodatno naglasilo bizarnost cele situacije. Ova priča o ukletoj kući ostaje kao neobičan spomenik beogradskom mentalitetu tog vremena, podsećajući nas na to kako su supersticije i strahovi oblikovali živote ljudi, čak i u modernim vremenima. Na neki način, ova epizoda osvetljava slojeve ljudske psihe, suočene sa strahovima koji ostaju i dalje prisutni, čak i u savremenom svetu.
