Italijanski stručnjak za veštački sneg, David Serato, igra ključnu ulogu u pripremama za Zimske olimpijske igre 2026. godine, koje će se održati u Milanu i Kortini. Njegov zadatak je da optimizuje staze za skijanje i snoubord, osiguravajući da sportisti imaju najbolje moguće uslove za takmičenje. Serato se ozbiljno posvetio ovom projektu, naglašavajući važnost staza za performanse takmičara. „To je najvažnija trka u njihovom životu. Naša dužnost je da im pružimo najbolje“, izjavio je Serato.
Veštački sneg, ili „tehnički sneg“ kako ga on naziva, postao je nezaobilazni deo zimskih sportova. Olimpijski sportisti više ne razmišljaju o tome da li se takmiče na veštačkom snegu, jer je on postao standard. Ključne karakteristike koje se traže od staza su otpornost na višestruke vožnje i trke, kao i stabilnost koja sprečava stvaranje dubokih kolotraga. Klimatske promene su dodatno povećale potrebu za veštačkim snegom, jer prirodni sneg ne može uvek da obezbedi potrebne uslove.
Organizatori su već proizveli skoro 1,6 miliona kubnih metara tehničkog snega za sve borilišta. Serato je nadgledao instalaciju novih sistema za proizvodnju snega, kao što su oni u Bormiju, namenjeni alpskom skijanju, i Livinju, gde će se održavati takmičenja u slobodnom stilu i snoubordingu. Njegovo iskustvo seže unazad do Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine, kada je počeo da sarađuje sa Međunarodnom skijaškom i snoubord federacijom i Međunarodnim olimpijskim komitetom.
Jedan od ključnih projekata je izgradnja novih rezervoara za vodu, koji će omogućiti proizvodnju snega. U Snežnom parku Livinjo, izgrađen je rezervoar kapaciteta 200 miliona litara, dok je u Bormiju izgrađeno jezero na nadmorskoj visini od 2.300 metara, sa kapacitetom od 88 miliona litara. „Stazu u Bormiju smo podigli na potpuno novi nivo“, kaže Serato, upoređujući je sa „Ferari automobilom sa novim menjačem“.
Veštački sneg omogućava organizatorima da kontrolišu kvalitet i tvrdoću staze, što je ključno za obezbeđivanje ujednačenih uslova. Tehnički sneg je zbijeniji i bezbedniji, što ga čini lakšim za upotrebu. Međutim, klimatske promene čine veštački sneg sve neophodnijim. Porast temperatura u Italiji je doveo do gubitka 265 skijališta u poslednjih pet godina, a istraživanja pokazuju da će se mogućnosti za održavanje Zimskih olimpijskih igara smanjiti zbog globalnog zagrevanja.
Prema istraživanju, od 93 planinske lokacije koje imaju infrastrukturu za zimske sportove, samo 52 će imati dovoljan snežni pokrivač i niske temperature da mogu da budu domaćini Zimskih olimpijskih igara tokom 2050-ih godina. Taj broj bi mogao da padne na svega 30 do 2080-ih godina, zavisno od napora da se smanji emisija ugljen-dioksida.
Situacija za Zimske paraolimpijske igre je još crnja, jer se obično održavaju na istim stazama kao i olimpijske igre. Istraživanje sugeriše da će do sredine veka gotovo nestati lokacija koje bi mogle pouzdano da budu domaćini zimskih sportova bez veštačkog snega. Ipak, proizvodnja snega nije trajno rešenje. Kako je upozorio Francuski državni revizorski sud, proizvodnja snega je samo privremena zaštita od klimatskih promena.
Iako su emisije vezane za proizvodnju veštačkog snega relativno male, ovaj proces zahteva znatne resurse, uključujući novac, energiju i vodu, što može postati preveliko opterećenje za lokalne resurse. U svetlu ovih izazova, važno je pronaći održive načine za podršku zimskim sportovima u budućnosti.
