Naučnici u Ujedinjenom Kraljevstvu najavili su novu inicijativu koja će koristiti veštačku inteligenciju (VI) kao alat u borbi protiv antimikrobne rezistencije (AMR), koja predstavlja sve veću pretnju za javno zdravlje. AMR se javlja kada patogeni, kao što su bakterije i virusi, evoluiraju i postanu otporni na postojeće lekove. Ovaj proces se dodatno ubrzava usled prekomerne upotrebe antibiotika u zdravstvu i poljoprivredi.
Prema globalnim podacima, jedna od šest laboratorijski potvrđenih bakterijskih infekcija je sada otporna na antibiotike, a predviđa se da će AMR izazvati smrt 39 miliona ljudi do 2050. godine. Ovi alarmantni podaci motivisali su naučnike da intenzivno rade na razvoju novih lekova, a veštačka inteligencija se pokazuje kao ključni saveznik u toj borbi.
Inicijativa će započeti početkom naredne godine i uključivaće oko 50 istraživača koji će raditi na trogodišnjem projektu sa budžetom od 45 miliona funti (51 milion evra), koji je obezbedio farmaceutski gigant GSK. Ova kompanija sarađuje sa Flemingovom inicijativom, grupom koja okuplja naučnike, kreatore politika i aktere iz zdravstvene industrije, kako bi se borila protiv AMR.
Tim Orčard, glavni izvršni direktor Imperial College Healthcare NHS Trust-a, izjavio je da je otpornost na antimikrobne lekove jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava Nacionalna zdravstvena služba i šire. Infekcije otporne na lekove postaju sve teže za lečenje i predstavljaju značajan rizik za pacijente.
Istraživači će se fokusirati na bakterije koje je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila kao prioritetne patogene. U okviru jednog projekta, kreiraće model veštačke inteligencije koji će se koristiti za dizajniranje i testiranje novih antibiotika protiv gram-negativnih infekcija otpornih na više lekova. GSK je najavio da će podaci i modeli veštačke inteligencije biti dostupni naučnicima širom sveta, čime će se ubrzati razvoj novih tretmana.
Druga grupa istraživača koristiće veštačku inteligenciju kako bi bolje razumela način na koji imuni sistem reaguje na bakteriju Staphylococcus aureus, sa ciljem da se razvije efikasna vakcina protiv tih infekcija. Orčard je naglasio da su hitno potrebna nova rešenja i intervencije kako bi se suzbile infekcije otporne na lekove, a to se može postići samo udruživanjem stručnog znanja.
Veštačka inteligencija će igrati ključnu ulogu u analizi podataka i identifikaciji potencijalnih terapija, što može značajno skratiti vreme potrebno za razvoj novih lekova. Tradicionalni procesi istraživanja i razvoja lekova često su dugotrajni i skupi, dok VI može pomoći u bržem prepoznavanju efikasnih molekula i njihovom testiranju.
Ova inicijativa dolazi u vreme kada se svet suočava sa sve većim izazovima u borbi protiv infekcija. Prekomerna upotreba antibiotika, kako u medicini tako i u poljoprivredi, doprinosi razvoju rezistencije, što dodatno otežava lečenje običnih infekcija. U tom kontekstu, korišćenje veštačke inteligencije može otvoriti nova vrata u razvoju efikasnijih antibiotika i vakcina.
Osim toga, globalni pristup u razvoju novih lekova može dovesti do značajnih poboljšanja u javnom zdravlju. Očekuje se da će rezultati ove inicijative imati dalekosežne posledice, ne samo u Ujedinjenom Kraljevstvu, već i širom sveta, jer će se podaci i modeli deliti među naučnicima.
U zaključku, borba protiv antimikrobne rezistencije zahteva hitnu reakciju i inovativna rešenja. Korišćenje veštačke inteligencije kao alata u ovoj borbi predstavlja značajan korak napred u razvoju novih terapija i vakcina. Ova inicijativa može postaviti temelje za buduće istraživanje i razvoj, što je ključno za očuvanje javnog zdravlja u svetu koji se suočava sa sve većim izazovima u borbi protiv infekcija.
