Radoman Kanjevac, poznati pesnik, prozni pisac i novinar, nedavno je objavio svoju novu knjigu pod intrigantnim naslovom „Prodavnica magle“. U razgovoru o ovom delu, Kanjevac ističe da je naslov odabran sa dozom ironije i duhovitosti, smatrajući da savremeno društvo obiluje „prodavcima magle“. Kanjevac objašnjava da je odrastao u prodavnici, jer mu je otac bio trgovac, i naglašava da poezija, kao i magla, predstavljaju nešto neuhvatljivo.
U knjizi Kanjevac razmatra odnos pisanja i čitanja, ističući da je čitanje „žetva“ onoga što je pisac posejao. On smatra da danas ima više pisaca nego dobrih čitalaca, govoreći o važnosti čitanja i njegovom uticaju na identitet pojedinca. „Ono što čovek čita o njemu mnogo govori“, naglašava Kanjevac, dodajući da su čitaoci danas retki i dragoceni.
Kanjevac se osvrće i na svoje putovanje, govoreći o važnosti ponovnog posetiti gradove jer svaki put donosi nova saznanja i iskustva. Navodi kako su neki gradovi, poput Pariza, sami po sebi muzej, dok su groblja, pijace i ulice važni delovi kulture koji oslikavaju duh naroda.
Osim putovanja, Kanjevac se dotiče i književnog stvaralaštva, kritikujući dela velikih autora poput Crnjanskog, za koje smatra da su ponekad previše kritični prema drugima, a nedovoljno prema sebi. Takođe, postavlja tezu da identitet često više oslikava ono što nam nedostaje nego ono što imamo, ističući da su najlepše pesme o neostvarenim ljubavima i propuštenim prilikama.
U razgovoru se dotiče i aktuelnog stanja u kulturi, smatrajući da je u našoj kulturnoj sredini prisutna „duboka država“ prosek, gde se elitom nazivaju oni koji to zaista nisu. Kanjevac ističe da su nekada slavni ljudi bili poznati zbog svojih dela, dok danas slava često dolazi bez značajnog stvaralaštva, što je, prema njegovim rečima, znak dekadencije društva.
Kanjevac takođe ističe da se danas više ceni ono što nije normalno, naglašavajući da se u modernom svetu često gubi moral. U tom kontekstu, on se osvrće i na fenomen popularnosti i kako se ona često zasniva na kontroverzama i skandalima, dok se istinski talenti često zanemaruju.
Kanjevac se ne boji da izrazi svoje stavove o političkoj situaciji, tvrdeći da socijalizam nije rekao poslednju reč u savremenom društvu. On veruje da će doći vreme kada će se ponovo pojaviti veća socijalna pravda i solidarnost, naglašavajući da se promene u društvu često dešavaju nakon velikih potresa.
Osim toga, Kanjevac piše o Andriću, kao o mostu između naroda, ističući kako je Andrić bio zakopčan u narodu u kojem su svi bili otkopčani. Njegova sposobnost da ostane zagonetan i poštovan u društvu koje često favorizuje otvorenost, Kanjevac vidi kao jedan od ključnih aspekata njegovog doprinosa kulturi.
Zaključno, Radoman Kanjevac u svojoj knjizi „Prodavnica magle“ istražuje razne dimenzije ljudskog postojanja, od identiteta i čitanja do moralnih vrednosti i kulturnih fenomena, ostavljajući čitaocima mnogo materijala za razmišljanje o savremenom društvu i umetnosti. Njegov kritički pristup i ironija, prožeti ličnim iskustvima, čine ovu knjigu zanimljivim delom koje poziva na dublje razumevanje i refleksiju.
