Istraživanje koje je sproveo britanski list Gardijan otkrilo je da više od 50% najpopularnijih video-snimaka na TikToku, koji nude savete o mentalnom zdravlju, sadrži dezinformacije. U vreme kada sve više ljudi traži podršku za mentalno zdravlje putem društvenih mreža, ovo istraživanje ukazuje na zabrinjavajući trend u kojem influenseri često šire netačne informacije i zloupotrebljavaju stručnu terminologiju koju koriste psiholozi.
U poslednjih nekoliko godina, društvene mreže su postale važno mesto za razmenu informacija i saveta o mentalnom zdravlju. Mnogi korisnici se obraćaju ovim platformama u potrazi za podrškom, savetima i tehnikama koje bi im mogle pomoći da se nose sa stresom, anksioznošću ili depresijom. Međutim, kako istraživanje pokazuje, sadržaj koji se deli nije uvek tačan ili koristan.
Među savete koji su se pojavili u ovim video-snimcima su neki koji su posebno neobični, kao što je „konzumacija pomorandži pod tušem radi smanjenja anksioznosti“. Ovakve tvrdnje često nemaju naučnu podlogu i mogu dovesti do zbunjenosti među onima koji traže pomoć. Osim toga, influenseri često preporučuju suplemente kao što su šafran, magnezijum glicinat i sveti bosiljak, bez dovoljno dokaza o njihovoj efikasnosti.
Zabrinjavajuće je to što mnogi od ovih influensera nemaju stručnu obuku ili licencu za pružanje savetovanja u oblasti mentalnog zdravlja. Njihove preporuke se često oslanjaju na lična iskustva ili popularne trendove, a ne na naučne dokaze. Ovo može stvoriti lažan osećaj sigurnosti i može dovesti do pogoršanja stanja onih koji se oslanjaju na ovakve savete.
Društvene mreže, a posebno TikTok, postale su platforme gde se lako šire informacije, ali to takođe znači da se dezinformacije mogu brzo i lako proširiti. Korišćenje popularnih hashtagova i izazova može privući pažnju, ali često bez obzira na tačnost informacija koje se dele. Mnogi korisnici nisu svesni rizika i mogu biti prevareni u potrazi za brzim rešenjima za svoje mentalne probleme.
Jedan od glavnih problema je i to što se mnogi od ovih videa prikazuju na način koji privlači pažnju, često bez odgovarajuće upozorenja o potencijalnim rizicima. Ovo može biti posebno opasno za mlade ljude koji su u ranjivom stanju i koji možda nemaju dovoljno iskustva u kritičkom razmišljanju o informacijama koje konzumiraju.
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da je važno tražiti informacije o mentalnom zdravlju iz proverenih izvora. Preporučuje se da se ljudi obrate licenciranim profesionalcima, kao što su psiholozi ili psihijatri, umesto da se oslanjaju na savete iz TikTok videa. Profesionalci mogu pružiti specifične i prilagođene savete koji su zasnovani na naučnim istraživanjima i kliničkim ispitivanjima.
U svetlu ovih nalaza, važno je razviti svest o problemima dezinformacija u oblasti mentalnog zdravlja i podsticati korisnike društvenih mreža da budu oprezni u vezi sa sadržajem koji konzumiraju. Takođe, potrebna je veća regulacija sadržaja na ovim platformama kako bi se smanjio uticaj netačnih informacija.
Na kraju, važno je naglasiti da je mentalno zdravlje ozbiljna tema koja zaslužuje pažnju i poštovanje. U potrazi za pomoći, ljudi bi trebali biti svesni izvora informacija koje koriste i uvek težiti da se konsultuju sa stručnjacima koji mogu pružiti adekvatnu podršku i savete.
