Neverovatna popularnost Dubai čokolade iznova je izazvala nestašicu pistaća, koji su njen glavni sastojak, što je dovelo do značajnog poskupljenja ovog orašastog ploda. Cena tone pistaća trenutno premašuje 7.500 dolara, a kako su rezerve ovog voća sve manje, ne očekuje se da će se poskupljenje uskoro zaustaviti. Proizvođači orašastih plodova, poput badema, sve više se okreću uzgajanju pistaća zbog sve većih profita i jednostavnosti u uzgoju.
Pistaći poreklom iz Irana mogu se uspešno gajiti i u Srbiji, a jedan od pionira u ovom poslu je Dejan Jakovljević iz sela Selište, nadomak Velike Drenove. Jakovljević se pre desetak godina odlučio za uzgajanje egzotičnih biljaka, među kojima su pistaći zauzeli posebno mesto. Na njegovom gazdinstvu planira se priprema oko 5.000 sadnica pistaća za narednu sezonu. Dosadašnji urod bio je skroman, sa manje od 200 prodatih sadnica.
Jakovljević ističe da interesovanje za uzgoj pistaća raste, ali da su mnogi potencijalni uzgajivači skeptični kada je reč o novim kulturama. Uglavnom se radi o proizvođačima oraha, lešnika i voća koji žele da prošire svoju proizvodnju. Za početak, uzimaju se manje količine sadnica, da bi se proverilo kako će rod da uspe. Samo sadnica pistaća košta 10 evra, dok kilogram ploda dostiže cenu od 15 evra.
Prema rečima Jakovljevića, pistaćima odgovara drenažno zemljište sa kiselinom pH između 5 i 7,5, i otporni su na bolesti. Sade se muške i ženske sadnice u odnosu 1:10, pri čemu muške nisu jestive. Jakovljević je isprobao više sorti, ali se orijentisao na iransku sortu Kerman, koja se pokazala kao najotpornija.
U Srbiji, pistaći još nisu prepoznati kao voćna sorta, što otežava proizvođačima pristup subvencijama. Jakovljević čekao odgovor Ministarstva poljoprivrede na zahtev koji je podneo pre tri godine. Bez sertifikata, ne mogu se prijaviti za razne subvencije, što predstavlja značajnu prepreku za razvoj proizvodnje.
Osim pistaća, Jakovljević se bavi i razvojem pekan oraha, istražujući kako bi se ova sorta ponašala u srpskim uslovima. Njegovo gazdinstvo se bavi rasadničarskom delatnošću već oko sto godina, a uzgajaju se i jabuke, šljive i trešnje. Međutim, nedostatak radne snage predstavlja ozbiljan problem, jer se mladi radnici često ne odazivaju na ponude posla.
Popularnost Dubai čokolade, koja je ranije bila skromna poslastica, drastično je porasla zahvaljujući društvenim mrežama. Recepti i fotografije ove čokolade postali su viralni, što je dovelo do rasta cena. Trgovci su čak počeli da ograničavaju prodaju, dok su proizvođači čokolade počeli da kupuju sve dostupne pistaće. Iran, kao drugi najveći svetski proizvođač pistaća, izvezao je 40% više ovih plodova u Ujedinjene Arapske Emirate u poslednjih šest meseci, nego u prethodnoj godini.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će potražnja za pistaćima nastaviti da raste, a proizvođači u Srbiji poput Jakovljevića imaju priliku da se uključe u ovaj profitabilan sektor. Međutim, neophodno je prevazići administrativne prepreke i osigurati potrebna sredstva za razvoj proizvodnje. U tom smislu, očekuje se da će se tržište pistaća u Srbiji u narednim godinama dodatno razvijati, uz sve veće interesovanje kako lokalnih proizvođača, tako i potrošača.
