Evropski bankarski sektor suočava se sa značajnim izazovima koji bi mogli rezultirati gubitkom više od 200.000 radnih mesta u narednih pet godina, upozoravaju analitičari. Ova procena, koju je objavio Financial Times, dolazi u vreme kada se banke u Evropi suočavaju s brojnim preprekama, uključujući digitalizaciju, promene u regulativama i sve veću konkurenciju fintech kompanija.
Analitičari ističu da je jedan od glavnih uzroka ove situacije ubrzana digitalizacija koja menja način na koji banke posluju. Tehnološki napredak omogućava bankama da smanje troškove i povećaju efikasnost, ali istovremeno dovodi do smanjenja potreba za radnom snagom. Mnoge banke su već počele da ulažu u automatizaciju i veštačku inteligenciju, što rezultira smanjenjem broja zaposlenih u tradicionalnim poslovima.
Takođe, regulative koje se stalno menjaju predstavljaju dodatni izazov. Banke se suočavaju sa sve strožim zahtevima u vezi sa kapitalom i likvidnošću, što ih primorava da preispitaju svoje operacije i optimizuju strukturu zaposlenih. U tom kontekstu, analitičari predviđaju da će mnoge banke biti primorane na restrukturiranje kako bi se prilagodile novim uslovima tržišta.
Jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na gubitak radnih mesta je i pojačana konkurencija iz sektora fintech kompanija. Ove kompanije, koje često nude brže i jeftinije usluge, privlače sve veći broj klijenata, što pritisne tradicionalne banke da se prilagode ili rizikuju gubitak tržišnog udela. U tom smislu, mnoge banke će morati da preispitaju svoje poslovne modele i strategije kako bi ostale konkurentne.
Prema nekim izvorima, gubici radnih mesta mogli bi se desiti u svim segmentima bankarskog sektora, ali su najugroženiji sektori oni koji se bave administrativnim i operativnim poslovima. Ovi poslovi su najviše podložni automatizaciji, a analitičari predviđaju da će se do 2028. godine smanjiti za oko 30 do 40 procenata.
S obzirom na sve navedeno, mnoge banke su već započele procese restrukturiranja i optimizacije svojih poslovanja. U nekim slučajevima, to uključuje smanjenje broja zaposlenih, dok druge banke pokušavaju da preusmere svoje resurse na oblasti koje su manje podložne automatizaciji, kao što su savetodavne usluge i upravljanje odnosima s klijentima.
S obzirom na trenutne ekonomske uslove, analitičari smatraju da će se trendovi gubitka radnih mesta nastaviti i u narednim godinama. Mnoge banke će se suočiti sa pritiscima da smanje troškove i poboljšaju efikasnost, što može dodatno pogoršati situaciju na tržištu rada.
U međuvremenu, sindikati i radnici u bankarskom sektoru izražavaju zabrinutost zbog ovih predviđanja. Mnogi od njih pozivaju na hitnu akciju kako bi se sprečili masovni gubici radnih mesta i očuvala stabilnost sektora. U tom kontekstu, neki stručnjaci predlažu da bi banke trebalo da se fokusiraju na obuku i prekvalifikaciju zaposlenih kako bi se prilagodili novim tehnologijama i potrebama tržišta.
Bez obzira na to kako se situacija razvija, jasno je da se evropski bankarski sektor suočava s izazovima koji će oblikovati njegovu budućnost. Kako se svet menja, tako će se i banke morati prilagođavati novim okolnostima, a to će neizbežno uticati na radnu snagu u ovom sektoru. Kako bi se osigurala održivost i prosperitet, potrebne su sveobuhvatne strategije koje će obuhvatiti obuku, inovacije i prilagođavanje novim tehnologijama.
