Ubijen je ajatolah Ali Hamnei, koji je za Izrael bio najveći neprijatelj, dok su ga konzervativni Iranci smatrali vrhovnim vođom. Ovu informaciju potvrdio je američki predsednik Donald Tramp. Nakon napada na Iran, koje su pokrenuli Izrael i Amerika, Hamnei je pobegao iz Teherana, ali su kasnije objavljene informacije da je pronađen mrtav.
Ali Hamnei, čije je puno ime Ali Hoseini Hamnei, rođen je 17. jula 1939. godine u Mešhedu. Postao je vrhovni vođa Irana deset godina nakon Islamske revolucije, a pre toga je bio predsednik Irana od 1981. do 1989. godine. Njegov otac je bio sveštenik skromnog uticaja, a Hamnei je studirao teologiju i pravo, kao i religiju kod poznatih ličnosti, uključujući ajatolaha Ruholaha Homeinija.
Hamnei je usvojio šiitsku političku ideologiju vilajat al-fakih, koja je postala osnovna doktrina iranskog teokratskog sistema. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio je glasni protivnik šaha Irana, Mohameda Reze Pahlavija, i više puta je hapšen i progonjen. Nakon Islamske revolucije 1979. godine, postao je jedan od najviših sveštenika koji su oblikovali novu Islamsku Republiku Iran i imao je značajnu ulogu u osnivanju Revolucionarne garde.
Hamnei je 1981. godine postao predsednik, iako je predsednička funkcija tada bila slabija. U to vreme je imao značajnu ulogu u iransko-iračkom ratu. Nakon smrti ajatolaha Homeinija 1989. godine, neočekivano je izabran za njegovog naslednika, uprkos tome što nije bio najviši sveštenik. Ustav Irana je tada izmenjen kako bi se omogućilo da osoba nižeg svešteničkog ranga može biti vrhovni vođa.
Hamnei je imao vrhovno zapovedništvo nad oružanim snagama i ovlašćenja da imenuje ili smeni visoke zvaničnike, uključujući vojne komandante i sudije. Njegova ideologija je bila oblikovana tvrdokornim konzervatizmom i protivljenjem Zapadu. Smatrao je Sjedinjene Američke Države i Izrael egzistencijalnim pretnjama islamu i iranskom suverenitetu. Podržavao je „Osovinu otpora“, koja uključuje šiitske i antizapadne milicije kao što su Hezbolah u Libanu i Huti u Jemenu.
Hamnei je bio poznat po svojim antizapadnim i antiizraelskim stavovima, kao i po podršci strogoj cenzuri medija i kodeksima oblačenja koji promovišu islamske vrednosti. Takođe, zalaže se za ekonomsku otpornost, smanjujući zavisnost od stranih investicija, posebno iz zapadnih zemalja, i podržava pravo Irana na mirnodopsku nuklearnu energiju, dok tvrdi da je nuklearno oružje neislamsko.
Hamneijeva porodica je takođe zanimljiva. Njegova supruga dolazi iz verske porodice, ali se retko pojavljuje u javnosti. Ima šestoro dece, među kojima je i Modžtaba Hamnei, koji je značajna figura u iranskoj Revolucionarnoj gardi i klerikalnom establišmentu. Porodica Hamnei se često drži po strani, ali su se tokom godina pojavljivale optužbe za korupciju.
Zbog Hamneijevih godina i pogoršanog zdravlja, razgovori o njegovom nasledniku su postali sve intenzivniji. Potencijalni kandidati uključuju njegovog sina Modžtaba Hamnei, kao i druge visoke sveštenike poput Sadeka Laridžanija i Ahmada Hatamija.
Reza Pahlavi, prognani sin pokojnog šaha, često kritikuje Islamsku Republiku Iran i apeluje na promenu režima. Hamnei ga smatra simbolom kontrarevolucije koju podržava Zapad i često ga naziva izdajnikom. Pahlavi želi da ujedini opozicione snage, ali Hamneijev režim ga obezvređuje, ističući njegovu udaljenost od iranske javnosti.
Ovaj razvoj događaja predstavlja značajan preokret u iranskoj politici i može imati dalekosežne posledice po region i svet.
