Lideri Evropske unije su na samitu u Briselu 28. februara 2024. godine doneli odluku koja će značajno uticati na ekonomsku budućnost Bugarske. Ova balkanska zemlja dobila je zeleno svetlo za uvođenje evra kao svoje zvanične valute, planirano za 1. januar 2026. godine. Ovaj potez čini Bugarsku 21. članicom evrozone, a prva je zemlja koja planira uvođenje evra nakon Hrvatske, koja je to učinila u 2023. godini.
Bugarska je članica Evropske unije od 2007. godine, a njen put ka uvođenju evra bio je pun izazova. Iako je zemlja ranije planirala da pređe na evro već 2024. godine, ta namera je bila odbijena. U međuvremenu, Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB) moraju se konsultovati i doneti neophodne zakonske promene pre nego što Bugarska može početi da koristi evro kao svoju zvaničnu valutu. Međutim, stručnjaci smatraju da su ovi koraci samo formalnost i da će se ubrzo okončati.
Iako je Bugarska jedna od siromašnijih zemalja EU, njeni ekonomski pokazatelji su se poboljšavali. Prema poslednjim podacima, Bugarska se i dalje nalazi na dnu liste 27 članica EU prema bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika, ali je zabeležila veće stope rasta nego mnoge druge zemlje. Stabilne i relativno niske stope inflacije, zajedno sa zdravim javnim finansijama i stabilnim deviznim kursevima, igraju ključnu ulogu u ispunjavanju kriterijuma za ulazak u evrozonu.
Evropska komisija je nedavno predložila predikciju inflacije od 3,6% za Bugarsku u tekućoj godini, dok se očekuje da će inflacija u 2026. godini biti smanjena na 1,8%. Ova procena je doprinela pozitivnoj oceni za Sofiju i njen pristup evrozonu.
Međutim, uvođenje evra u Bugarskoj naišlo je na otpor dela javnosti. U februaru su se održali žestoki protesti, gde su nacionalisti izrazili svoje nezadovoljstvo paljenjem vatre ispred predstavništva EU u Sofiji i bacanjem Molotovljevih koktela. Protivnici evra, uključujući pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka, organizovali su demonstracije u glavnom gradu i drugim gradovima, strahujući da će evro dovesti do rasta cena i pogoršanja životnog standarda.
Grupa protivnika evra prikupila je 604.000 potpisa u podršku referendumu o uvođenju zajedničke valute, ali je bugarski parlament dva puta odbacio zahtev za referendum – prvi put 2023. godine, a zatim ponovo u maju 2025. godine. Prema recentnoj anketi koju je sprovela bugarska agencija Mjara, više od polovine odraslih građana (54,9%) se protivi uvođenju evra 2026. godine, dok 34,4% podržava ulazak u evrozonu.
Ova situacija ukazuje na podeljena mišljenja među građanima o pitanju uvođenja evra, što može predstavljati izazov za vladu u narednim godinama. Dok jedni smatraju da bi evro mogao unaprediti ekonomsku stabilnost i integraciju u EU, drugi se plaše da bi to moglo dovesti do poskupljenja osnovnih životnih namirnica i usluga.
U svakom slučaju, odluka o uvođenju evra u Bugarskoj predstavlja značajan korak ka dodatnoj integraciji zemlje u evropske ekonomske tokove. Preostaje da se vidi kako će se politička situacija razvijati i kako će građani reagovati na promene koje dolaze sa prelaskom na novu valutu. U svakom slučaju, Bugarska se suočava sa izazovima, ali i prilikama koje dolaze sa članstvom u evro zoni.
