Sjedinjene Američke Države su u velikoj meri zavisne od uvoza iz Kine, pri čemu više od trećine ukupnog uvoza dolazi iz ove azijske zemlje. Prema podacima nacionalnih statističkih službi, SAD uvoze 198 različitih proizvoda iz Kine, dok Kina uvozi samo 68 artikala iz Sjedinjenih Država. Ovaj disbalans postao je još izraženiji nakon što je bivši predsednik Donald Tramp 2. aprila potpisao izvršnu naredbu kojom se uvode „recipročne“ carine na uvoz iz drugih zemalja, uključujući Kinu.
Navedene carine su dostigle visoke nivoe, sa tarifama od 54 odsto na kineske proizvode, što je rezultiralo da carine na kineske proizvode u SAD dostignu vrednost od 145 odsto, dok su carine na američke proizvode u Kini iznosile 125 odsto. Stručnjaci upozoravaju da ovako visoke takse mogu dovesti do praktičnog prekida trgovine između dve najveće svetske ekonomije.
Kinesko tržište je prošle godine u velikoj meri zavisilo od američkog uvoza, posebno kada je reč o živini, gde su SAD činile čak 93 odsto kineskog uvoza. Takođe, više od 70 odsto kineskog uvoza činili su korejski usevi i mesni proizvodi, dok je oko dve trećine činila prodaja upaljača i biljke sirak. Sjedinjene Države su bile glavni snabdevač Kine sa 60 odsto ogledala, kaolina, tantala, celuloze, aviona, turbomlaznih motora, gasnih turbina, stočne hrane i kvarca.
U oblasti naftnih derivata, Kinezi su najviše kupovali iz SAD, vrednost ovih proizvoda iznosila je 14 milijardi dolara, dok je udeo SAD u kineskom tržištu naftnih derivata iznosio 16 odsto. Slična situacija važi i za robu vrednu milijardu dolara i više, gde je više od trećine dolazilo iz Sjedinjenih Država, uključujući turbomlazne motore vredne 6,6 milijardi dolara, avione u vrednosti od 5,3 milijarde dolara, aciklične ugljovodonike vredne 2,8 milijardi dolara, pamučna vlakna od 1,85 milijardi dolara i još 1,7 milijardi dolara vredne isporuke.
S druge strane, među proizvodima koje kineske firme izvoze na američko tržište, ističu se telefoni, sa vrednošću od 50,9 milijardi dolara, koji uživaju sniženu carinu od 20 odsto, dok je na ostalu robu carina iznosila 145 odsto. Takođe, električne baterije i video-igre sa konzolama imaju sličnu vrednost od 17,9 milijardi dolara, dok su električni bojleri vredni 6,6 milijardi dolara.
Amerikanci su kupili više od 90 odsto od jedanaest artikala iz Kine, uključujući kolica za bebe, kišobrane, termose i vatromete, dok kineski dobavljači čine više od dve trećine američkog uvoza krede, mangana, itrijuma i skandijuma. Ove informacije pokazuju kako se složeni trgovinski odnosi između SAD i Kine razvijaju, uz naglašavanje nesrazmernosti u izvozu i uvozu, što može imati dugoročne posledice za obe ekonomije.
Ova situacija ukazuje na potrebu za redefinisanjem trgovinskih odnosa između dve nacije, kako bi se smanjio disbalans i omogućio bolji pristup tržištu za oba partnera. U svetlu trenutnih ekonomskih prilika i izazova, od suštinskog je značaja da se pronađu rešenja koja će unaprediti saradnju i smanjiti tenzije u trgovini, posebno kada se uzmu u obzir globalni ekonomski trendovi i promenljive dinamike tržišta.
