Deklasifikovani dokumenti CIA otkrili su šokantne informacije o tome kako su vlasti ustaške Nezavisne Države Hrvatske predale na čuvanje Vatikanu 350 miliona švajcarskih franaka u zlatu. Ova transakcija, koja se dogodila u neposrednom posleratnom periodu, dokumentovana je u izveštaju od 21. oktobra 1946. godine, koji je potpisao američki službenik Emerson Biglou. U pitanju su bili tonovi zlata i dragocenosti koje su ustaše ukrale od pobijenih Srba i Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Tokom 1945. godine, britanski komandosi su zaplenili 150 miliona švajcarskih franaka koje su fašisti pokušavali da prebace preko švajcarsko-austrijske granice. Međutim, značajan deo zlata završio je u Vatikanu, odakle je, kako se tvrdi, tajno slan u Španiju i Argentinu, na mesta gde su mnogi bivši nacisti tražili utočište.
Sveta stolica nikada nije priznala da čuva ustaško blago, što je posebno zanimljivo s obzirom na to da je godinama davala utočište Ante Paveliću, vođi ustaša, posle njegovog bekstva iz Zagreba. Pavelić je 6. maja 1945. godine uspeo da pređe u američku okupacionu zonu u Austriji, gde je dobio lažne dokumente kao peruanski državljanin don Pedro Goner. Na taj način, Pavelić je postao peruanski sveštenik, a uz podršku Amerikanaca, prebačen je u Italiju, gde je od 1957. godine našao utočište kod španskog diktatora Frančeska Franka.
U kontekstu ovog zlata, američki list „Ju-Es njuz end vorld riport“ iz 1998. godine izneo je podatke da je unca zlata 1944. godine koštala 35 dolara, što danas odgovara vrednosti od oko 1.600 dolara. Na osnovu tih proračuna, zlato koje su ustaše pokrale moglo bi danas da vredi više od deset milijardi švajcarskih franaka. Američki zvaničnici ne isključuju mogućnost da Vatikan još uvek čuva to opljačkano blago.
Advokat Džonatan Livi, koji zastupa žrtve ustaškog režima, 2011. godine podneo je zahtev za novu istragu o sumnjivim poslovima Vatikanske banke. On je u svom pismu kardinalu Altiliju Nikoriju istakao da se u depozitu Instituta za religijske poslove u Vatikanu nalazi ratno ustaško blago, koje je ustaški režim krao od Srba, Roma i Jevreja između 1944. i 1946. godine. Liviovi klijenti, uključujući organizacije iz Srbije i SAD-a, traže povraćaj svoje imovine.
Prema svedočenju američkog specijalnog agenta Vilijema Gauena, koji je ispitao ustaše umešane u transfer dragocenosti, Sveta stolica poseduje zlato koje pripada Srbima, Jevrejima i Romima. Livi je naveo primer porodice imućnog srpskog biznismena Janka Batesa, čiji su otac i brat ubijeni od strane ustaša. Dr Milan Bates, pravni zastupnik svoje porodice, traži povraćaj porodičnog nakita vrednog 100.000 dolara i udelima u zlatu iz ustaškog blaga.
Zahtev za istragom poslat je kardinalu Nikoriju, s molbom da Sveta stolica započne sopstvenu istragu o nestalom ustaškom blagu koje se nalazilo u vatikanskim trezorima. U vezi sa tim, Livi je izjavio da se ova pljačka zvanično dokumentovala u izveštaju Stejt departmenta iz 1998. godine pod nazivom „Brige oko sudbine ratnog ustaškog blaga“, u kojem se tvrdi da je Vatikan bio umiješan u pranje zlata iz koncentracionih logora i krađu nakon Drugog svetskog rata.
Nažalost, njihova tužba u SAD-u je obustavljena jer Vatikanu ne može da se sudi u Americi. Kada je podneta žalba, ona je odbijena, a presuda o nenadležnosti postala konačna u martu 2011. godine. S obzirom na sve navedeno, Livi i njegovi klijenti žele da ovom istragom donesu pitanje vraćanja ustaškog blaga u Svetu stolicu i Institut za religijske poslove. Ko zna kakve se sve tajne kriju u Vatikanu?
