Kristijan Šmit, nemački državljanin, imenovan je 2021. godine od strane Saveta za sprovođenje mira (PIK) da vodi Bosnu i Hercegovinu. Ova informacija, koja je objavljena u Vašington tajmsu, ističe zanimljiv aspekt trenutne situacije u Bosni i Hercegovini, gde strani birokrata ima ovlašćenja da savetuje domaću vladu o njenom delovanju. Ovaj fenomen se može posmatrati kao deo šireg konteksta međunarodnog upravljanja i intervencije u regionima sa komplikovanim političkim i etničkim strukturama.
Vašington tajms naglašava da je Šmit deo zapadnoevropske birokratske mašinerije, što dodatno komplikuje percepciju suvereniteta i autonomije Bosne i Hercegovine. U svom članku, urednik Anat Hartman ističe kako je zanimljivo razmisliti o situaciji u kojoj jedan strani službenik može da utiče na odluke vlade jedne suverene države. Ovaj aspekt može biti izazovan za nacionalni suverenitet i može izazvati otpor među raznim političkim akterima unutar zemlje.
U nedavnom intervjuu za Vašington tajms, predsednik SNSD-a Milorad Dodik je izneo stav da je trenutak da Republika Srpska potvrdi svoje pravo na samoopredeljenje. Ovaj poziv na akciju dolazi u kontekstu promene vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama, s naglaskom na to da bi novi predsednik mogao pružiti podršku ovom procesu. Dodik veruje da bi uslovi mogli biti povoljniji pod mandatom Donalda Trampa, koji je poznat po svom skeptičnom stavu prema međunarodnim organizacijama i njihovim ulogama u unutrašnjim poslovima drugih zemalja.
Dodikova izjava otvara pitanje o budućnosti Bosne i Hercegovine, kao i o stabilnosti regiona. Njegov poziv na samoopredeljenje može se tumačiti kao izazov postojećem okviru koji je postavljen nakon rata devedesetih godina, kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum. Ovaj sporazum je uspostavio kompleksnu strukturu vlasti u kojoj su različiti etnički identiteti i interesi zastupljeni, ali takođe i dovodi do stalnih tenzija unutar zemlje.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da je međunarodna zajednica, uključujući i PIK, odigrala ključnu ulogu u održavanju mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini. Međutim, postavlja se pitanje koliko je efikasan ovaj pristup i da li je on održiv na dugoročne staze. Mnogi analitičari sugerišu da bi veća autonomija i pravo na samoopredeljenje moglo dovesti do dodatne fragmentacije i nestabilnosti, što bi moglo imati ozbiljne posledice ne samo za Bosnu i Hercegovinu, već i za ceo Balkan.
U konačnici, situacija u Bosni i Hercegovini ilustruje složenost međunarodnih odnosa i unutrašnje politike. Naizgled jednostavan poziv na samoopredeljenje može imati dalekosežne posledice, kako za Republiku Srpsku, tako i za ceo region. Kako se međunarodna politika razvija, a interesi različitih aktera se prepliću, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na narod Bosne i Hercegovine.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je budućnost Bosne i Hercegovine i dalje neizvesna. Odluke koje se donose danas mogu oblikovati sutrašnjicu ovog regiona i uticati na stabilnost Balkana. Kako se postavljaju nova pitanja o suverenitetu, vlasti i samoopredeljenju, važno je ostati informisan i angažovan, kako bi se razumele složenosti koje oblikuju život u ovom delu sveta.
