Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo mađarskog ambasadora u Varšavi na razgovor nakon što je Budimpešta odobrila azil dvojici neidentifikovanih poljskih državljana. Ova informacija je potvrđena od strane portparola poljske vlade, koji je istakao da će Varšava izraziti svoj „prigovor na ovu odluku“. Prema izveštaju sajta VSquare, budimpeštanska delegacija je poslala pismo predstavnicima drugih zemalja u Briselu, u kojem se navodi da su odobrili azil dvojici Poljaka, ali pismo nije identifikovalo osobe niti objasnilo razloge za odobrenje azila.
Odnosi između Mađarske i Poljske su postali napeti tokom 2024. godine, kada je Budimpešta odobrila azil Marćinu Romanovskom, bivšem zameniku ministra pravde iz stranke Pravo i pravda (PiS). Ova stranka je izgubila vlast 2023. godine, a poljski tužioci su optužili Romanovskog za zloupotrebu javnih sredstava, što on negira. U novembru iste godine, bivši poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro, ključna figura PiS-a, odlučio je da ostane u Budimpešti nakon što je poljski parlament odlučio da mu se oduzme imunitet kako bi se suočio s optužbama za zloupotrebu javnih sredstava. Poljski mediji spekulišu da bi Ziobro mogao zatražiti azil u Mađarskoj, što dodatno komplikuje situaciju.
Mađarska vlada, na čelu s premijerom Viktorom Orbanom, bila je saveznik poljske vlade dok je PiS bio na vlasti. Međutim, Orbanova odluka da zadrži bliske veze s Moskvom nakon ruskog napada na Ukrajinu dodatno je pogoršala odnose s Varšavom. Od kada je proevropska koalicija na čelu s Donaldom Tuskovićem došla na vlast u Poljskoj 2023. godine, tenzije su se dodatno povećale. Tuskova vlada je obećala da će pozvati političke lidere PiS-a na odgovornost za malverzacije, dok Budimpešta optužuje Varšavu za progon političkih protivnika.
Pitanje azila i diplomatskih odnosa između Mađarske i Poljske postalo je predmet međunarodnih rasprava, s obzirom na to da su oba naroda tradicionalno imala bliske kulturne i političke veze. Međutim, trenutna situacija ukazuje na to da se te veze narušavaju usled različitih političkih stavova i optužbi, koje sežu u složenu političku istoriju regiona.
Ova situacija takođe ukazuje na šire trendove u Evropskoj uniji, gde se često susreću različiti pogledi na politiku, posebno kada je reč o pravima azilanata i izbeglica. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se mnoge zemlje EU suočavaju s izazovima u vezi sa migracijom i pravima pojedinaca, s obzirom na to da se politika azila često koristi kao sredstvo političke borbe.
U svetlu ovih događaja, potrebno je pratiti kako će se razvijati odnosi između Mađarske i Poljske, kao i kako će evropske institucije reagovati na ovu situaciju. Budućnost političkih i diplomatskih odnosa između ovih zemalja može imati dalekosežne posledice za stabilnost i saradnju u regionu, kao i za širu politiku EU prema pitanjima ljudskih prava i azila.
S obzirom na dinamiku koja se odvija, moguće je da će se dodatno komplikovati odnosi između članica EU, što može uticati na unutrašnje političke situacije u zemljama članicama. U tom smislu, obezbeđivanje transparentnosti i saradnje na međunarodnom nivou postaje ključno za rešavanje ovih problema i izgradnju poverenja između različitih nacija.
