Izricanje presude za ubistvo maloletne Vanje Đorčevske i penzionera Panča Žežovskog zakazano je za 25. jun 2024. godine u Skoplju, odnosno Velesu. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti zbog brutalnosti zločina i mladosti jedne od žrtava.
Prvooptuženi, Ljupčo Palevski, u završnoj reči je izneo svoje viđenje događaja, ističući da je Velibor Manev bio organizator zločina, dok su Bore Videvski i Vlatko Kešišev imali uloge strelca i stražara. Palevski je rekao da je Manev pratio i fotografisao žrtvu pre nego što je došlo do otmice i ubistava. Njegove tvrdnje ukazuju na složenost i unapred isplaniranu prirodu zločina.
U svojoj odbrani, Palevski je naglasio da, iako je optužen za dva ubistva, ne postoje materijalni dokazi koji bi ga povezali sa ovim zločinima. Prema njegovim rečima, nedostaju video snimci, svedoci ili drugi dokazi koji bi potvrdili njegovu umiješanost. Osim toga, Palevski je kritikovao Tužilaštvo, tvrdeći da je zloupotrebilo Zakon o krivičnom postupku, omogućivši mu da se upozna sa dokazima tokom trajanja ročišta, a pritom mu je uskraćeno vreme za pripremu odbrane.
On je izneo sumnju u svoju prisutnost na mestima zločina, tvrdeći da nema dokaza koji bi ukazivali na to da je bio prisutan u trenutku otmice i ubistva, kao ni u dva vozila koja su korišćena tokom tih dela. Ove tvrdnje Palevskog ukazuju na njegovu strategiju odbrane, koja se oslanja na nedostatak dokaza i proceduralne greške.
Slučaj je podigao mnogo pitanja o pravdi i sigurnosti u društvu. Smrt maloletne devojke i starijeg čoveka ostavila je dubok trag u zajednici, a roditelji žrtava i dalje traže odgovore i pravdu. Njihova bol i gubitak su neizmerni, a pravosudni sistem je pod pritiskom da dokaže svoju efikasnost i sposobnost da se nosi sa ovakvim teškim zločinima.
Palevski, Manev, Videvski i Kešišev optuženi su za zločin koji je izazvao veliku medijsku pažnju. Tokom suđenja, javnost je bila svesna ozbiljnosti situacije i bola porodica, što je dodatno otežalo atmosferu u sudnici. Očekuje se da će izricanje presude izazvati različite reakcije u društvu, s obzirom na to koliko je slučaj emotivno napet i kompleksan.
Ovaj slučaj takođe otvara pitanja o bezbednosti i zaštiti maloletnika u društvu. Mnogi se pitaju šta se može učiniti da se spreče slični zločini u budućnosti i kako društvo može bolje da zaštiti najranjivije članove. Potreba za reformom pravosudnog sistema i jačanjem zakona o zaštiti dece postaje evidentna.
U međuvremenu, porodice žrtava nastavljaju da se bore za pravdu. Oni se nadaju da će izricanje presude doneti neki oblik zatvaranja i olakšanja, ali i dalje se suočavaju sa neizrecivim gubitkom. Svi u Skoplju i širom zemlje prate ovaj slučaj, nadajući se da će pravda biti zadovoljena i da će se učiniti koraci ka sigurnijem društvu za sve.
Ovaj tragični događaj ostavlja snažan utisak na sve nas, podsećajući nas na krhkost života i važnost zajednice u borbi protiv nasilja. Dok se približava datum izricanja presude, svi se pitaju kako će ovaj slučaj oblikovati budućnost pravde u našoj zemlji.
