Zoran Milanović, predsednik Hrvatske i vrhovni komandant Oružanih snaga, izneo je svoje stavove o uvođenju obaveznog vojnog roka. U izjavi koju je dao danas, naglasio je da smatra da je to „dobar put“ za Hrvatsku, a njegovu tvrdnju je podržao i Hrvatski sabor. Ipak, Milanović je izrazio zabrinutost da uvođenje vojnog roka neće rešiti problem nedostatka ljudstva u Oružanim snagama, koje se suočavaju s ozbiljnim manjkama.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija u vojnim redovima je alarmantna, jer nedostaje oko 4.000 oficira, podoficira i vojnika, što čini više od 20 procenata potrebnog kadra. Ovaj nedostatak ljudstva postavlja pitanje efikasnosti i sposobnosti Hrvatske da adekvatno odgovori na potencijalne bezbednosne izazove.
Milanović je istakao da je vojska ključna za nacionalnu bezbednost i da je važno imati dovoljno obučenih i spremnih vojnika. On smatra da obavezni vojni rok može doprineti jačanju Oružanih snaga, ali istovremeno podseća na to da će biti potrebno učiniti više kako bi se privuklo mlade ljude da se pridruže vojsci. Prema njegovim rečima, mere poput povećanja plata, poboljšanja radnih uslova i pružanja dodatnih beneficija mogle bi pomoći u privlačenju novih regruta.
Uvođenje obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj dolazi u vreme kada se sigurnosna situacija u Evropi i svetu rapidno menja. Mnoge zemlje su već obnovile ili planiraju da obnove svoje vojne programe, a sa rastućim pretnjama od strane različitih aktera, potreba za jakim oružanim snagama postaje očigledna. Hrvatska, kao članica NATO-a, takođe mora da osigura svoju vojnu spremnost i sposobnost da doprinosi kolektivnoj bezbednosti.
Milanović nije jedini koji se zalaže za ovu promenu. Mnogi vojni analitičari i stručnjaci smatraju da bi obavezni vojni rok mogao da poveća nivo obuke i spremnosti vojnika, ali takođe ističu da je ključna i motivacija mladih ljudi. Bez odgovarajuće motivacije, čak i obavezni vojni rok možda neće doneti željene rezultate.
Pored toga, postoje i kritike na ovu ideju, koje dolaze od dela javnosti i političkih analitičara. Neki smatraju da bi uvođenje obaveznog vojnog roka bilo retrogradno i da bi moglo da odvrati mlade ljude od vojske. Umesto toga, predlaže se da se fokusira na profesionalizaciju Oružanih snaga i da se unaprede uslovi za vojnike.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se vojska ne sastoji samo od vojnika na terenu. Postoje mnoge druge oblasti koje su ključne za funkcionisanje Oružanih snaga, kao što su logistika, obuka, administracija i obezbeđenje. Sve ove oblasti zahtevaju kvalifikovane i obučene pojedince, a nedostatak kadra može značajno uticati na efikasnost vojske.
Zato je važno da hrvatska vlada sagleda širu sliku i razmotri sve aspekte vojne reforme. Uvođenje obaveznog vojnog roka može biti samo jedan od koraka ka jačanju nacionalne bezbednosti, ali je potrebno da se istovremeno radi na privlačenju i zadržavanju profesionalnog vojnog kadra.
Milanović je takođe naglasio da je važno da se vojska modernizuje i prilagodi savremenim uslovima ratovanja, što podrazumeva i investiranje u modernu opremu i tehnologiju. To će omogućiti Hrvatskoj da se suoči sa izazovima koje donosi 21. vek.
Konačno, budućnost hrvatskih Oružanih snaga zavisi od sposobnosti vlasti da pronađu ravnotežu između tradicionalnog pristupa i modernih potreba. Uvođenje obaveznog vojnog roka može biti jedan od putova ka jačanju vojske, ali je ključno da se pritom ne zaboravi na važnost profesionalnosti, motivacije i modernizacije.
