Zemlje Evropske unije aktivno integrišu veštačku inteligenciju u svoje obrazovne sisteme, dok u Srbiji ta situacija izgleda drugačije. Prema procenama, više od 80% učenika i studenata u Srbiji koristi alate veštačke inteligencije poput ChatGPT-a, dok je među nastavnicima taj procenat viši od 50%. Ipak, korišćenje ovih alata se odvija bez jasno utvrđenih pravila, što može dovesti do problema, smatraju stručnjaci. Oni ističu potrebu za sistemskom obukom nastavnika kako bi se izbeglo da deca postanu funkcionalno nepismena.
Priča o veštačkoj inteligenciji u obrazovanju nije nova. Mnoge obrazovne institucije u svetu već su uvele kurseve i smerove posvećene ovom polju, a istraživanja ukazuju na poboljšanje efikasnosti nastave i objektivnosti ocenjivanja kada se koriste AI alati. U EU, zemlje poput Finske, Francuske i Švedske već su započele razne inicijative kako bi unapredile obrazovni sistem kroz veštačku inteligenciju. Finska je, na primer, uvela časove etike vezane za veštačku inteligenciju, dok se u Francuskoj podučava digitalna pismenost.
Estonija se često ističe kao lider u ovoj oblasti, s brojnim projektima koji se bave integracijom AI u obrazovanje. Linar Vik, naučnik i IT vizionar, nedavno je izjavio da je sada idealno vreme za implementaciju veštačke inteligencije jer su modeli dovoljno stabilni. Belgija takođe aktivno uvodi AI, sa platformama koje prate napredak učenika i predlažu im prilagođene zadatke. U Italiji i Španiji uvode se digitalni udžbenici zasnovani na veštačkoj inteligenciji.
Istraživanja pokazuju da ne postoji strah među nastavnicima da će AI zameniti njihov rad. Naprotiv, nastavnici su uključeni u procese obuke i korišćenja AI alata. EU institucije naglašavaju koncept „Human-Centric AI“, gde je fokus na ljudskom aspektu obrazovanja. Strah od gubitka ljudskog kontakta je veći od straha od zamene nastavnika AI tehnologijama.
U Srbiji, situacija je drugačija. Dekan fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, Danimir Mandić, ukazuje na razlike između inovacija na fakultetima i stvarne prakse u školama. Iako učenici rado koriste veštačku inteligenciju, značajan broj nastavnika nije dovoljno obučen za njen efikasni rad. Mandić napominje da je oko 50% nastavnika zadovoljno svojim znanjem o novim tehnologijama, dok učenici uživaju u korišćenju AI alata.
Na fakultetu su prošle godine doneli odluku o integraciji AI u nastavu. Studenti koriste AI softvere za izradu didaktičkih materijala, upoređujući informacije sa verifikovanim izvorima, što im pomaže da razvijaju kritičko mišljenje. Mandić ističe da bi Srbija mogla da se ugleda na Estoniju, koja koristi javno-privatno partnerstvo za uvođenje AI u škole.
Neophodno je stvoriti bolju infrastrukturu i obuke za nastavnike, kako bi se prevazišli strahovi vezani za korišćenje veštačke inteligencije, uključujući i zabrinutost oko plagijatorstva. Mandić naglašava da je ključno promeniti metode rada i organizaciju nastave, kako bi se prešlo sa ispitivanja činjeničnih znanja na analizu i kritičko razumevanje.
Istraživanja su pokazala da mladima koji prekomerno koriste AI alate može doći do smanjenja kognitivnih sposobnosti. Mandić smatra da bi trebalo sprovesti istraživanja o spremnosti populacije za korišćenje veštačke inteligencije i obučiti ljude kako bi se izbegli potencijalni problemi. On veruje da, ako se veštačka inteligencija koristi ispravno, može postati moćan alat u obrazovanju.
Ukoliko Srbija ne započne sistematsko uvođenje veštačke inteligencije u obrazovni sistem, Mandić upozorava da ćemo za nekoliko godina imati potrebu za drastičnim promenama, jer će mladi biti funkcionalno nepismeni u formalnom obrazovanju. Potrebno je preispitati ciljeve obrazovanja i prilagoditi ih potrebama savremenog društva. Veštačka inteligencija može doprineti razvoju empatije i altruizma, omogućavajući ljudima više vremena za međusobne odnose.
