U Srbiji, kao i širom sveta, estetika i nega ruku postali su ključni deo svakodnevnog života, a saloni lepote beleže sve veće posete. Ipak, određene navike koje smatramo bezazlenim počinju da privlače pažnju naučne zajednice. Dok je uticaj direktnog sunčevog zračenja i solarijuma poznat, novi podaci ukazuju na to da bi i gel manikir, jedan od najpopularnijih kozmetičkih tretmana, mogao predstavljati potencijalni rizik za razvoj malignih bolesti kože.
Stručnjaci širom sveta, među kojima su i vodeći dermatolozi iz Grčke, upozoravaju da učestalo korišćenje UV lampi za polimerizaciju laka za nokte zahteva dodatnu pažnju i preventivne mere, koje su ranije bile vezane isključivo za izlaganje suncu. Na nedavnoj konferenciji za novinare Grčkog dermatološkog i venerološkog društva, povodom meseca borbe protiv melanoma, izneseni su zabrinjavajući podaci. Fokus prevencije se sve više premešta sa sunca na UV lampe koje se koriste u manikiru.
Predsednik EDAE, Sotirios Teoharis, naglasio je da premda ne postoje definitivni epidemiološki dokazi koji bi povezali ove lampe sa sistemskim melanomom, primećen je porast promena koje ukazuju na potencijalne rizike. „Iako nema jasnih dokaza o direktnoj vezi sa razvojem melanoma, beležimo porast prvih pojava melanoma nokatne jedinice“, izjavio je Teoharis, dodajući da su zabeleženi slučajevi skvamoznog karcinoma nakon dugotrajnog izlaganja ovoj navici.
Teoharisove tvrdnje dobijaju na težini kada se uporede sa najnovijim istraživanjima. Studija istraživača sa Univerziteta u Kaliforniji, objavljena u časopisu Nature Communications, pokazala je da hronična upotreba UV lampi za sušenje laka može oštetiti DNK u ljudskim ćelijama i izazvati mutacije koje su karakteristične za rak kože. Njihovo istraživanje pokazalo je da samo jedna sesija korišćenja ovih lampi od 20 minuta dovodi do odumiranja 20 do 30 procenata ćelija, dok tri uzastopne sesije izazivaju smrt između 65 i 70 procenata posmatranih ćelija. Ova upozorenja dolaze i iz Velike Britanije, gde Britanska asocijacija dermatologa savetuje korisnicima da pre tretmana koriste kremu sa visokim zaštitnim faktorom ili specijalne rukavice sa UV zaštitom.
Statistika o melanoma i drugim karcinomima kože je alarmantna. Svake godine se dijagnostikuje gotovo 330.000 novih slučajeva melanoma, dok broj obolelih od drugih oblika tumora kože dostiže šest miliona. U Srbiji se godišnje registruje oko 700 novih pacijenata sa melanomom, dok je broj onih sa nemelanomskim karcinomima čak deset puta veći. Nažalost, približno 260 ljudi godišnje izgubi bitku sa ovim najopasnijim rakom kože. Strah od dijagnoze često nas sprečava da se pravovremeno obratimo dermatologu, čime se smanjuju šanse za uspešno izlečenje. Prava informisanost o opasnostima koje donosi neadekvatno izlaganje UV zracima može biti najbolji način zaštite.
Kada je reč o solarijumima, naučna istraživanja su pokazala da korišćenje solarijuma pre 35. godine života povećava rizik od dobijanja melanoma za 29 procenata. Zbog ovih podataka, mnoge evropske zemlje, uključujući i Srbiju, uvele su strogu zabranu korišćenja solarijuma za osobe mlađe od 18 godina. Zdravstveni stručnjaci apeliraju na roditelje da zaštite kožu svoje dece, jer samo jedna teža opekotina od sunca u ranom uzrastu može duplirati rizik od raka kože u odraslom dobu.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da su preventivne mere ključne za očuvanje zdravlja kože. Ukoliko se slede saveti stručnjaka i koriste zaštitni proizvodi, rizik od razvoja malignih bolesti može se značajno smanjiti. Ulaganje u informisanje o opasnostima UV zračenja i zaštiti kože predstavlja najbolji način za očuvanje zdravlja i prevenciju ozbiljnih bolesti.
