Rad nedeljom je predmet sve većih rasprava u Švajcarskoj, posebno nakon studije koju je sproveo Interdisciplinarni centar za istraživanje roda na Univerzitetu u Bernu. Ova studija, predstavljena od strane „Alijanse za nedelju“, ukazuje na negativne posledice rada tokom vikenda na fizičko, mentalno i socijalno blagostanje radnika. Grupa se sastoji od sindikata, verskih organizacija i Švajcarskog društva za medicinu rada, a njihov cilj je očuvanje postojećih zakonskih ograničenja vezanih za rad nedeljom.
U trenutnoj situaciji, rad nedeljom je generalno zabranjen u Švajcarskoj, osim u sektorima gde je to neophodno. Međutim, koalicija „Alijansa za nedelju“ protivi se planovima za ublažavanje zakona o radu koji bi omogućili širi rad nedeljom. Oni smatraju da bi rad tokom vikenda trebao biti zadržan isključivo za profesije koje su od vitalnog značaja za društvo.
Jedan od ključnih nalaza studije jeste da su žene, migranti i ljudi sa nesigurnim zaposlenjem prekomerno zastupljeni među onima koji rade nedeljom. Udeo žena koje rade nedeljom iznosi 17,3%, dok je kod muškaraca taj procenat 14%. Ove brojke ukazuju na nerazmerja u radnoj snazi, pri čemu žene često obavljaju poslove u sektorima sa visokom stopom rada nedeljom, kao što su zdravstvo, ugostiteljstvo i maloprodaja.
Studija takođe ističe niz zdravstvenih problema povezanih sa radom nedeljom, koji se kreću od poremećaja spavanja do ozbiljnijih stanja kao što su kardiovaskularne bolesti i depresija. Bez adekvatnog vremena za odmor i oporavak, rizik od emocionalne iscrpljenosti znatno se povećava. Rad nedeljom utiče i na društvene rituale, uključujući verske službe, porodična okupljanja i sportske događaje, što dodatno narušava socijalnu strukturu zajednice.
Pomenuta koalicija „Alijansa za nedelju“ osuđuje sve veći broj napada na periode odmora i smatra da bi rad nedeljom trebao ostati izuzetan slučaj, a ne norma. U trenutku kada se razmatraju planovi za ublažavanje zakonskih propisa o radu nedeljom, postoji zabrinutost da bi takve promene mogle dovesti do dodatne marginalizacije radnika, posebno onih koji su već u nepovoljnom položaju.
Trenutno postoje predlozi za promene zakona o radu nedeljom, uključujući inicijativu iz kantona Cirih koja zahteva uvođenje dvanaest nelicenciranih radnih mesta nedeljom godišnje, što je tri puta više nego što je to sada dozvoljeno. Pored toga, senator Tjeri Burkart je pokrenuo inicijativu za flexibilnije odobravanje rada na daljinu, koja bi omogućila devet nedelja rada godišnje. Ove promene izazivaju zabrinutost kod sindikata i organizacija koje se bore za prava radnika, jer bi mogle dodatno podići opasnost od prekovremenog rada i smanjiti kvalitet života radnika.
U zaključku, rad nedeljom u Švajcarskoj predstavlja kompleksno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje. Iako se ekonomija i tržište rada razvijaju, neophodno je osigurati da se zdravlje i blagostanje radnika ne žrtvuju u procesu. Očuvanje postojećih zakona o radu nedeljom ključno je za očuvanje ravnoteže između posla i privatnog života, kao i za zaštitu najranjivijih članova radne snage. S obzirom na sve navedeno, važno je da se nastavi dijalog između svih zainteresovanih strana kako bi se pronašlo rešenje koje će biti u najboljem interesu radnika i društva u celini.
