U noći između subote i nedelje došlo je do pomeranja sata unapred, što je značilo gubitak jednog sata sna za mnoge ljude. Ovaj pomak može imati ozbiljne posledice na naše fizičko i mentalno zdravlje. Pulmolog i somnolog Miodrag Vukčević naglašava da gubitak sna može izazvati umor, razdražljivost i smanjenu koncentraciju. Prema njegovim rečima, prvi dan nakon promene vremena, posebno posle prelaska na letnje vreme, povećava rizik od neželjenih kardiovaskularnih događaja za 21% i broj saobraćajnih udesa za 8%.
Ovaj gubitak sna može značajno uticati na naš imunitet i stanje krvnih sudova. Vukčević objašnjava da može doći do poremećaja koagulacije i stvaranja tromba, što je posebno zabrinjavajuće za osobe starije od 60 godina i one sa kardiovaskularnim bolestima. U tim slučajevima, povećava se rizik od infarkta i šloga u jutarnjim satima.
Osobe koje pate od apneje su takođe u većem riziku, jer su im problemi sa snom mnogo češći. Kako se možemo prilagoditi ovom pomeranju sata? Vukčević savetuje da polako menjamo svoj biološki sat. Preporučuje da nedelju dana pre pomeranja sata počnemo da odlazimo na spavanje 15 do 20 minuta ranije, kao i da se budimo ranije. Ovaj proces prilagođavanja može trajati nekoliko dana, a kod nekih ljudi i duže.
Gubitak sna može izazvati simptome kao što su umor, razdražljivost, smanjena pažnja i koncentracija. Osobe koje su hronični bolesnici ili starije osobe najteže podnose ove promene. Vukčević ističe da skraćenje sna može dovesti do blagog zapaljenja u organizmu, povećanja nivoa stresa i hormonskih promena, što sve može negativno uticati na zdravlje.
Mnoge zemlje razmišljaju o ukidanju pomeranja sata, a Vukčević naglašava da postoje argumenti za i protiv toga. Pomeranje sata može povećati efikasnost korišćenja dnevne svetlosti, ali može i stvoriti probleme sa prilagođavanjem, posebno kod starijih osoba i hroničnih bolesnika. Istraživanja pokazuju da većina ljudi podržava ovu praksu, ali se postavlja pitanje kako se najbolje prilagoditi.
Jedan od najčešćih poremećaja sna je apneja, koja se često naziva tihi ubica. Apneja se može prepoznati po simptomima kao što su hrkanje, noćno znojenje, suvoća u ustima i prekomerna pospanost tokom dana. Vukčević objašnjava da je važno obratiti pažnju na ove simptome, jer se često pripisuju umoru izazvanom dnevnim aktivnostima.
Ukoliko imate sumnje u vezi sa apnejom, važno je da se konsultujete sa stručnjacima koji mogu preporučiti odgovarajuću terapiju. Terapija pozitivnim pritiskom tokom spavanja (CPAP) može biti ključna za poboljšanje kvaliteta sna i zdravlja.
Na kraju, Vukčević naglašava da je važno slušati svoje telo i prepoznati kada su potrebne promene u režimu spavanja. Pomeranje sata može biti izazov, ali uz pravilnu pripremu i prilagođavanje, moguće je smanjiti negativne efekte na zdravlje. Prilagodba biološkog sata može trajati, ali je važno ostati dosledan i potruditi se da se zdravlje i kvalitet sna ne zanemare.
