U poslednje vreme, odlagalište nuklearnog otpada „Čerkezovac“ na Trgovskoj gori, koje se nalazi na granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, postalo je predmetom velike debate i zabrinutosti. Odluka o njegovom formiranju doneta je nedavno od strane Hrvatskog sabora, uprkos protivljenju koje dolazi iz BiH, posebno iz Federacije BiH. U ovom kontekstu, značajno je naglasiti potencijalne posledice koje ovo odlagalište može imati na podzemne vode, posebno u Republici Srpskoj.
Prema rečima Vedada Demira, direktora Federalnog zavoda za geologiju, uticaj odlagališta na podzemne vode u Federaciji BiH je moguć „indirektno“ preko površinskih voda i potoka. Demir je istakao kako zagađenje reke Une, koja je ključna za snabdevanje vodom u Bosanskom Novom (Republika Srpska), može doći kao posledica aktivnosti na Trgovskoj gori. On je objasnio da potoci iz Hrvatske, koji se ulivaju u Unu, mogu preneti zagađivače, dok neki potoci koji se nalaze u blizini „poniru“ u kraški prostor Federacije.
Na trenutnom stepenu istraženosti, „Čerkezovac“ se nalazi u „pretežno nepropusnom kompleksu“ karbonske starosti, što smanjuje verovatnoću direktnog zagađenja podzemnih voda. Međutim, Demir upozorava da bi indirektni uticaj mogao biti značajan, te da će buduća hidrogeološka istraživanja biti neophodna kako bi se bolje razumele potencijalne posledice ovog odlagališta.
Zagađenje podzemnih voda predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje stanovništva i ekosistem. U Republici Srpskoj, gde su izvorišta vode za piće već pod pritiskom raznih zagađivača, bilo kakvo dodatno zagađenje može imati katastrofalne posledice. Izvorišta koja se napajaju iz reke Une su ključna za snabdevanje vodom, a rizik od zagađenja može ugroziti zdravlje lokalnog stanovništva.
Ova situacija je još više komplikuje činjenica da je Hrvatska donela odluku o odlaganju nuklearnog otpada bez saglasnosti BiH. Ovo je izazvalo brojne reakcije, kako na političkom tako i na društvenom nivou. Mnogi građani i organizacije u BiH se protive ovoj odluci, smatrajući da je bezbednost stanovništva i zaštita prirodnih resursa prioritet.
Pored toga, potrebno je istaći da su hidrogeološka istraživanja ključna za razumevanje potencijalnog uticaja odlagališta na vodne resurse. Ova istraživanja treba da obuhvate analizu svih vodotoka i podzemnih voda koje su u neposrednoj blizini odlagališta. Na taj način, moguće je identifikovati rizike i razviti strategije za zaštitu vodnih resursa.
U svetlu ovih informacija, važno je da vlasti u BiH, kao i stručnjaci iz oblasti ekologije i geologije, budu aktivni u praćenju situacije i u preduzimanju potrebnih mera za zaštitu životne sredine i zdravlja građana. Takođe, važna je i međunarodna saradnja kako bi se osigurala transparentnost i odgovornost u upravljanju nuklearnim otpadom.
Obrazovanje i informisanje javnosti o potencijalnim rizicima i merama zaštite su ključni za podizanje svesti o važnosti očuvanja prirodnih resursa. Građani treba da budu uključeni u procese donošenja odluka i da imaju priliku da izraze svoje stavove i zabrinutosti.
Na kraju, situacija sa odlagalištem „Čerkezovac“ je kompleksna i zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata. Uzimajući u obzir moguće posledice na podzemne vode i zdravlje stanovništva, važno je da se nastavi sa istraživanjima i da se preduzmu adekvatne mere zaštite, kako bi se obezbedila sigurnija i zdravija budućnost za sve.
