Fizicki hemicar Svetlana Stanisic izjavila je da plastika predstavlja ozbiljan problem za ljudsko zdravlje, jer se nalazi u svim telesnim tečnostima. Prema njenim rečima, deca su izložena uticaju plastike i njenih aditiva čak i pre rođenja. Ovo ukazuje na to da je plastika prisutna u skoro svemu što jedemo, a njeni sastojci mogu imati ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Stanisic je naglasila da plastika može da prolazi kroz krvno-moždanu barijeru i akumulira se u mozgu. Ova pojava je zabeležena kroz razne obdukcije, a naučnici su otkrili da komadići plastike mogu biti prisutni u svim tkivima ljudskog organizma. Problematika leži u tome što telo na plastiku reaguje kao na strano telo, što dovodi do emisije raznih materija iz plastike koje utiču na hormonski balans. Na taj način, plastika može postati medijum za unos drugih zagađujućih materija.
Tehnološki napredak omogućio je istraživanje mikro i nano plastike, a rezultati su pokazali da se ovi sitni delovi akumuliraju u različitim tkivima, što može negativno uticati na imunski sistem. Stanisic je objasnila da ljudske ćelije ne mogu lako da se oslobode ovih komadića, što može skratiti njihovo trajanje i povećati rizik od različitih bolesti.
Jedan od ključnih problema je unos plastike kroz hranu i vodu. Stanisic je navela da samo jedan procenat plastike koja se unese kroz creva dospeva u jetru, dok ostatak cirkuliše kroz krvotok. Komadići su često sitniji od kapilara, što im omogućava da dospeju do najudaljenijih delova tela. Unos plastike je posebno povezan sa konzumacijom brze hrane i hrane pakovane u plastičnu ambalažu, kao i sa udisanjem čestica plastike iz vazduha.
Na pitanje kako se možemo zaštititi od plastike, Stanisic je istakla da filtriranje pijaće vode može pomoći u smanjenju unosa plastike. Međutim, većina plastike dolazi iz hrane i flaširane vode, a osoba koja konzumira flaširanu vodu može uneti i do 80-90 hiljada komadića mikroplastike godišnje. U poređenju sa tim, oni koji piju vodu sa česme unose nekoliko hiljada komadića.
Stanisic je takođe naglasila problem reciklirane plastike, koja često nema isti kvalitet kao prvoproizvedena i skupa je za proizvodnju. U Srbiji situacija sa otpadom je alarmantna, a plastika često završava u rekama i drugim vodama. Prema njenim rečima, loše upravljanje otpadom, uključujući deponije i industrijske otpadne vode, predstavlja veliki problem. Ova situacija je dodatno pogoršana požarima na deponijama i nedostatkom kapaciteta inspekcija.
Svi smo odgovorni za stanje životne sredine, a promene nisu moguće bez aktivnog uključivanja građana. Stanisic je istakla potrebu za sortiranjem otpada i pravilnim upravljanjem njime, kako bi se osiguralo da se odvojeni otpad pravilno tretira i distribuira. Trenutno to funkcioniše samo delimično u industriji, dok se u komunalnom otpadu situacija ne popravlja.
Sakupljanje otpada, iako važno, nije dovoljno za rešavanje problema. Potrebno je urediti divlje deponije i osigurati sanitarno obezbeđene deponije koje neće predstavljati opasnost po okolinu. Plastika se na kraju vraća u lanac ishrane, a sve što jedemo sadrži neku količinu plastike ili plastičnih aditiva.
Stanisic je zaključila da je važno pridavati više pažnje ovom pitanju i raditi na smanjenju upotrebe plastike, kao i na poboljšanju upravljanja otpadom, kako bismo zaštitili svoje zdravlje i životnu sredinu. S obzirom na sve veće prisustvo plastike u našoj svakodnevici, svako od nas može doprineti smanjenju ovog problema kroz svest i odgovorno ponašanje prema otpadu.
