Crnogorska Skupština je na vanrednoj sednici usvojila izmene Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojima se garantuje neradna nedelja u trgovinama. Ova odluka je doneta jednoglasno, sa svih 62 prisutnih poslanika koji su glasali za predložene izmene. Zakon stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Crne Gore, što znači da će neradna nedelja postati obaveza za sve trgovinske objekte u zemlji.
Prethodno, Ustavni sud Crne Gore je ukinuo kao neustavan član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, koji je propisivao neradnu nedelju. Ova odluka suda je izazvala brojne rasprave među poslanicima, trgovcima i građanima, jer su se mnogi zalagali za očuvanje tradicije neradne nedelje. Ustavni sud je utvrdio da raniji zakon nije bio u skladu sa ustavnim normama, što je dovelo do potrebe za izmenama koje su usvojene na poslednjoj sednici.
Neradna nedelja je tema koja izaziva podeljena mišljenja u društvu. Sa jedne strane, zagovornici neradne nedelje smatraju da je važno zaštititi radnike i omogućiti im odmor, kao i da ovo može doprineti boljem kvalitetu života. S druge strane, kritičari smatraju da bi otvorene prodavnice tokom nedelje mogle doprineti većem ekonomskom rastu i boljim uslovima za kupce, posebno u turističkoj sezoni.
U mnogim evropskim zemljama, neradna nedelja je standardna praksa koja se uvažava. Ipak, zemlje se razlikuju u pristupu ovoj temi. Na primer, u nekim zemljama je strogo zabranjeno raditi nedeljom, dok druge imaju fleksibilnije zakone koji omogućavaju rad u određenim sektorima. Crna Gora je do sada bila u situaciji da je neradna nedelja bila predmet rasprave, ali je sada, nakon odluke Skupštine, jasno da će se trgovine morati prilagoditi novim pravilima.
Ova odluka se takođe može posmatrati kao deo šireg trenda u regionu i Evropi, gde se sve više pažnje posvećuje pravima radnika i njihovim uslovima rada. U mnogim slučajevima, neradna nedelja se doživljava kao simbol zaštite radnika od prekomernog rada i stresa, što može dovesti do poboljšanja opšteg blagostanja zaposlenih.
Usvajanje ovog zakona može imati i ekonomske posledice. Dok neki trgovci mogu biti zabrinuti zbog mogućeg smanjenja profita, drugi smatraju da će potrošači, imajući u vidu neradnu nedelju, planirati svoje kupovine unapred, što može dovesti do boljih finansijskih rezultata. Takođe, može se očekivati da će se trgovci prilagoditi novim pravilima i razviti nove strategije prodaje kako bi privukli kupce tokom radnih dana.
U svakom slučaju, važno je napomenuti da će se sa primenom ovog zakona pratiti njegovi efekti na tržište i ponašanje potrošača. Očekuje se da će se u narednim mesecima javiti mnogo analiza i diskusija o uticaju neradne nedelje na ekonomiju Crne Gore i način na koji će se trgovci prilagoditi novim uslovima.
U zaključku, usvajanje izmena Zakona o unutrašnjoj trgovini i uvođenje neradne nedelje predstavlja značajan korak u pravcu zaštite prava radnika u Crnoj Gori. Ovaj zakon može imati različite posledice na ekonomiju i društvo, ali je jasno da se radi o važnom pitanju koje će biti predmet rasprava i analize u budućnosti. Odluka Skupštine ukazuje na želju da se stvore bolji uslovi rada i života za građane, što je svakako pozitivan aspekt.
