Zamenik predsedavajuće Saveta ministara Bosne i Hercegovine (BiH) i ministar trgovine i ekonomskih odnosa Staša Košarac nedavno je komentarisao usvajanje Reformske agende koja se odnosi na ekonomski razvoj zemlje. On je naglasio da ovo usvajanje ne garantuje automatsko dobijanje sredstava iz Plana rasta Evropske unije (EU). Pre nego što BiH dobije bilo kakav novac, biće potrebna prethodna procena i ispunjavanje određenih uslova.
Košarac je kritizovao političke lidere iz „Trojke“, koji uključuju Elmedina Konakovića i Edina Fortu, navodeći da su se „nasićeni bunike“ i da veruju da će usvajanje agende automatski doneti finansijska sredstva, što nije slučaj. On je istakao da će biti potrebna dodatna uslovljavanja i da situacija nije onakva kakvu oni zamišljaju. Prema njegovim rečima, „Trojka“ vodi pogrešnu politiku koja se protivi interesima Republike Srpske i BiH kao celine.
Košarac je takođe izrazio zabrinutost zbog delovanja „Trojke“, ističući da njihovi potezi vode ka slabljenju institucija Republike Srpske i da se čini da više služe stranim interesima, posebno visokom predstavniku u BiH, Christianu Schmidt-u. On je naglasio da, koliko više „Trojke“ ima, to je manje Bosne i Hercegovine. U njegovoj izjavi se može primetiti i određena doza ironije kada je spomenuo da mu je žao političara koji se boje Bakira Izetbegovića i koji pokušavaju da prežive u trenutnoj političkoj klimi.
Košarac je, osvrćući se na EU, rekao da je to „jedna šarena laža“. Ova izjava ukazuje na skepticizam prema EU kao instituciji koja se u BiH često doživljava kao ključni partner u procesu reformi i ekonomskog razvoja. Njegovi komentari reflektuju širu političku debatu unutar BiH o ulozi EU i njenom uticaju na unutrašnje političke sukobe.
U ovom trenutku, BiH se suočava sa mnogim izazovima, uključujući političku nestabilnost, ekonomske probleme i potrebu za reformama koje bi omogućile bolji životni standard građana. Usvajanje Reformske agende je jedan od koraka ka prevazilaženju ovih izazova, ali, kao što je Košarac napomenuo, to nije dovoljno samo po sebi. BiH mora raditi na ispunjavanju zahteva koji dolaze iz EU kako bi ostvarila korist od finansijske podrške.
Uz sve to, važno je napomenuti da je saradnja sa EU ključna za BiH, ali i da ta saradnja podrazumeva ispunjavanje niza uslova koji se odnose na vladavinu prava, ekonomsku stabilnost, kao i unapređenje ljudskih prava i sloboda. Ove reforme su neophodne ne samo za dobijanje sredstava iz EU, već i za izgradnju jače i otpornije države.
Kritike koje Košarac upućuje na račun „Trojke“ i njihovih stavova prema EU ukazuju na duboke podele unutar političkog spektra BiH. Ove podele otežavaju proces donošenja odluka i često usporavaju implementaciju potrebnih reformi. U tom kontekstu, važno je da politički lideri pronađu zajednički jezik i da se fokusiraju na interese građana, umesto na lične ili stranačke agende.
U zaključku, usvajanje Reformske agende predstavlja važan korak ka unapređenju ekonomskih i političkih odnosa u BiH, ali je samo prvi korak na dugom putu ka stabilnosti i prosperitetu. Potrebno je raditi na ispunjavanju uslova koje postavlja EU, ali i na jačanju unutrašnje političke stabilnosti kako bi se osigurao bolji život za sve građane Bosne i Hercegovine.
