Guste šume i bogat biodiverzitet su decenijama bili sinonim za Srbiju, ali se u poslednje vreme stiče utisak da ta slika izumire. Kako bi se povratila slika bogatih šuma, prvi korak je kvalitetno seme. Upravo je zato usvojen Zakon o izmenama i dopunama zakona o reproduktivnom materijalu. Ovaj zakon ima za cilj da obezbedi potrebne količine kvalitetnog reproduktivnog materijala za pošumljavanje i očuvanje šuma.
Briga o šumama i prirodi odražava i stanje društva. U Srbiji se poslednjih godina oseća nedostatak čistog vazduha, pa se Ministarstvo poljoprivrede fokusira na obnovu postojećih i sadnju novih šuma. Ljiljana Sovilj iz Ministarstva naglašava da je osnovni cilj usklađivanje sa direktivama EU, a ovaj zakon predstavlja prvi korak ka obezbeđivanju kvalitetnog semena.
Proces od semena do stabla, a zatim do šume je dugoročan. Predrag Jović iz FAO-a naglašava da često prolazi više od sto godina od trenutka sadnje do seče. U Srbiji, prema podacima Uprave za šume iz 2023. godine, 39% teritorije pokriva šuma. Najpošumljeniji regioni su Južna i Istočna Srbija, dok su Šumadija i Zapadni deo zemlje takođe dobro pokriveni šumama.
Međutim, Beograd ima samo 16% šumskih površina, što izaziva osećaj nedostatka zelenila među njegovim stanovnicima. Vojvodina je posebno izazovna, sa samo 8% pošumljenosti, što je čini jednim od najmanje pošumljenih regiona u Evropi. U ovoj regiji, poljoprivrednici često preferiraju uzgoj suncokreta uz puteve, zanemarujući ekološki značaj zaštitnih pojaseva.
U cilju unapređenja stanja šuma, pokrenut je projekat vredan 84 miliona dolara. Međutim, projekti i planovi će biti neuspešni ako dođe do ekscesivne seče šuma i nesavesnog ponašanja prema zelenim površinama. Velike količine reproduktivnog materijala se koriste za sanaciju oštećenih područja, a ne toliko za pošumljavanje.
Na početku godine potpisan je ugovor između Ministarstva, javnih preduzeća i Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, koji predviđa sadnju oko 7000 hektara šuma, uključujući 2000 hektara u Vojvodini. Fokus će biti na područjima ugroženim erozijom. Takođe, projekat uključuje obnovu više od 50.000 hektara degradiranih šuma u narednih sedam godina.
Važno je napomenuti da je put od semena do stabla dug i da rezultati pošumljavanja neće biti odmah vidljivi. Potrebno je dugogodišnje praćenje stanja na terenu kako bi se procenili efekti pošumljavanja i obnovljenih šuma. Kvalitetan reproduktivni materijal je ključan za uspeh ovih projekata, a zakon koji je donet predstavlja prvi korak ka obezbeđivanju tog materijala.
Iako 39% teritorije Srbije pokriva šuma, osećaj nedostatka zelenila u gradovima poput Beograda i Vojvodine ukazuje na potrebu za dodatnim naporima u očuvanju i obnovi šuma. Uloga šuma u očuvanju životne sredine, smanjenju zagađenja i unapređenju kvaliteta vazduha je od suštinskog značaja, te je neophodno uložiti napore u njihovu obnovu i zaštitu.
U zaključku, Srbija se suočava sa izazovima u očuvanju svojih šuma i prirodnog bogatstva. Usvajanje zakona o reproduktivnom materijalu predstavlja pozitivan korak ka obnovi šuma, ali je potrebno kontinuirano delovanje i posvećenost kako bi se obezbedila budućnost šumama i biodiverzitetu u zemlji. Samo zajedničkim naporima može se povratiti stari sjaj šuma i obezbediti zeleni prostor za buduće generacije.
