Ustavni sud Srbije je 10. februara 2024. godine odbacio zahtev za utvrđivanje „nezakonitosti oduzimanja od građana akcija EPS AD“. Ovaj zahtev je podnela osoba koja nije precizirala koji opšti pravni akt se osporava, niti je navela konkretne odredbe Ustava i zakona koje bi bile osnov za pokretanje postupka. U saopštenju se naglašava da je Ustavni sud ispitivao osnovanost zahteva i utvrdio da nedostaju ključne informacije koje bi mogle podržati obrazloženu inicijativu.
Podnosilac zahteva je ukazao na to da su Odluka o promeni pravne forme Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) i Statut Akcionarskog društva (AD) EPS trebali da preciznije definišu dodelu akcija građanima. Ustavni sud je, međutim, konstatovao da nije nadležan za razmatranje ovih pitanja, jer su sporna pitanja u vezi sa pravima na akcije građana uređena Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, a ne Odlukom ili Statutom.
Prema navodima iz saopštenja, Zakon o pravu na besplatne akcije propisuje da građani mogu ostvariti pravo na besplatne akcije, uključujući i 15% ukupnog broja akcija EPS-a. Ovaj zakon takođe naglašava da se akcije bez naknade prenose nosiocima prava nakon promene pravne forme preduzeća u akcionarsko društvo, pre privatizacije.
Ustavni sud je istakao da su pravo na podelu akcija bez naknade i vreme podele jasno regulisani ovim zakonom, što znači da nisu predmet Odluke o promeni pravne forme javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Odluka o promeni pravne forme ne može menjati prava koja su regulisana posebnim zakonima.
Ova odluka Ustavnog suda dolazi u kontekstu šire debate o privatizaciji i upravljanju državnim resursima, posebno u sektoru energetike. Mnogi građani su zabrinuti zbog načina na koji se upravlja javnim preduzećima i kako to utiče na njihove lične interese. U ovom slučaju, podnosilac zahteva, Milan Kovačević, ističe da su građani oštećeni jer su im oduzete akcije EPS-a, te da je država nezakonito preuzela 103 milijarde dinara.
Ova situacija ukazuje na potrebu za većom transparentnošću u procesu privatizacije i jasnoćom prava građana u vezi sa dodelom akcija. Ustavni sud je, s druge strane, potvrdio da je potrebno da se svi zahtevi za ocenu ustavnosti i zakonitosti zasnivaju na čvrstim pravnim osnovama i jasno definisanim aktima.
U Srbiji, privatizacija i restrukturiranje javnih preduzeća često izazivaju kontroverze i protivljenja. Građani se sve više interesuju za svoja prava i načine na koje se upravlja njihovim resursima. U ovom slučaju, odluka Ustavnog suda može biti shvaćena kao podsticaj za građane da se bolje informišu o svojim pravima i da učestvuju u procesima koji se tiču njihovih ekonomskih interesa.
U zaključku, Ustavni sud je odbacio zahtev za ocenu zakonitosti vezanu za oduzimanje akcija EPS-a zbog nedostatka pravnih osnova u zahtevu. Ovaj slučaj ponovo naglašava važnost pravne jasnoće i regulative u procesima privatizacije i dodele akcija, kao i potrebu za aktivnim angažovanjem građana u zaštiti svojih prava. U budućnosti, moguće je da će slični slučajevi i dalje izazivati rasprave o pravima građana i načinima upravljanja državnim preduzećima. Ova pitanja ostaju ključna za razvoj pravnog okvira i zaštitu interesa građana u Srbiji.
