Klimatske promene imaju značajan uticaj na učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja širom sveta, a najnovija analiza Svetske vremenske atribucije (WWA) pokazuje da su uslovi koji podstiču šumske požare na Iberijskom poluostrvu postali 40 puta učestaliji u poređenju sa preindustrijskim periodom. Ova analiza ukazuje na to da su klimatske promene, izazvane ljudskim delovanjem, direktno povezane sa povećanjem intenziteta i učestalosti ekstremnih vremenskih uslova.
Iberijsko poluostrvo, koje obuhvata Španiju i Portugal, suočilo se sa jednom od najrazornijih sezona šumskih požara u svojoj istoriji. Vremenski uslovi tokom leta 2023. godine bili su otprilike 30% intenzivniji nego u preindustrijskom periodu, što je ukazalo na drastične promene u klimatskim obrazcima. Istraživači WWA su se fokusirali na analizu uslova koji su omogućili brzo širenje požara, posebno tokom najtoplijeg desetodnevnog perioda u avgustu.
Bez uticaja klimatskih promena, slični periodi ekstremne vrućine, suše i vetrovitosti bili bi retki, javljajući se otprilike jednom u 500 godina. Valeri Mason-Delmot, klimatolog iz Francuske komisije za alternativne energije i atomsku energiju, ističe da ovaj izveštaj predstavlja još jedan dokaz kako klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih uslova, što dodatno komplikuje borbu protiv požara.
Analiza WWA nije bila sveobuhvatna, već je imala za cilj da utvrdi uticaj klimatskih promena na određene ekstremne vremenske događaje, prvenstveno izazvane sagorevanjem fosilnih goriva. Istraživači su se fokusirali na vremenska posmatranja, izbegavajući upotrebu klimatskih modela, ali su rezultati bili u skladu sa prethodnim istraživanjima o šumskim požarima u regionu.
U drugoj studiji koju je WWA nedavno objavila o požarima u Turskoj, Grčkoj i Kipru, otkriveno je da su klimatske promene učinile vremenske uslove sklone požarima 10 puta verovatnijim. Mason-Delmot napominje da, iako su požari karakteristika mediteranske klime, klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem povećavaju učestalost i ozbiljnost uslova povoljnih za intenzivne požare, što otežava napore u kontroli požara.
Pored klimatskih faktora, istraživači su identifikovali i druge uzroke koji doprinose ozbiljnosti šumskih požara. Velike migracije stanovništva iz ruralnih područja u gradove tokom poslednjih decenija rezultirale su zapuštenim područjima, što dodatno podstiče požare. Uklanjanje vegetacije uz pomoć mehanizacije, podsticanje ispaše i korišćenje metoda kao što je kontrolisano spaljivanje, moglo bi smanjiti rizik tokom sezona šumskih požara.
Profesor Rikardo Trigo sa Univerziteta u Lisabonu ukazuje na to da je masovno napuštanje ruralnih područja od 1970-ih omogućilo nakupljanje zapaljivih materijala do opasnih nivoa. Neadekvatno upravljanje šumama dodatno pogoršava situaciju. U leto 2023. godine, požari u Španiji i Portugalu odneli su osam života, a više od 35.000 ljudi je evakuisano, dok je uništeno više od 640.000 hektara zemlje.
Trenutno je većina požara pod kontrolom zahvaljujući značajnom padu temperatura. Španski premijer Pedro Sančez je predložio plan od 10 tačaka za bolju pripremu zemlje za prirodne katastrofe, uz koordinaciju sa Portugalom i Francuskom. Ove mere su neophodne kako bi se umanjile posledice klimatskih promena i zaštitili ljudi i priroda od sve učestalijih ekstremnih vremenskih događaja.
