Osmaci koji nisu uspeli da upišu željenu srednju školu u prva dva upisna kruga, kao i oni koji iz opravdanih razloga nisu polagali završni ispit u junu, dobiće novu šansu 21. avgusta, kada je zakazan treći upisni rok. U Srbiji je nakon prva dva upisa ostalo oko 10.000 slobodnih mesta u srednjim školama, a posebno je primećeno da su stručne škole znatno praznije od gimnazija, iako neka zanimanja mogu doneti visoke zarade.
U Beogradu, nakon završene male mature i drugog upisnog kruga, i dalje ima slobodnih mesta u srednjim školama, većinom na specijalizovanim smerovima srednjih stručnih škola. Popularnost gimnazija nije umanjena, ali su stručne škole, koje nude zanimanja sa dobrim mogućnostima za zapošljavanje, ostale sa velikim brojem nepopunjenih mesta.
Na primer, u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji ima 10 slobodnih mesta za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, dok Osma beogradska gimnazija nudi 11 mesta na IT smeru i 9 mesta za učenike talentovane za biologiju i hemiju. Šesta gimnazija ima 3 slobodna mesta na IT smeru, a Zemunska gimnazija 15 mesta za buduće IT stručnjake i 7 mesta u odeljenju za fiziku.
S druge strane, zanimanja koja su na tržištu rada u deficitu, kao što su molerski radovi, i dalje nisu popularna među učenicima. U Građevinskoj školi na Zvezdari, čitava odeljenja ostala su neupisana zbog slabog interesovanja, iako je početna plata za molere preko 100.000 dinara. Nastavnik Goran Mijailović ističe da se iz godine u godinu potvrđuje teza da „molera nema ni za lek“, uprkos visokom platnom potencijalu ovog zanata.
„Početna plata za ovaj zanat prelazi 100.000 dinara, a dnevnica solidnog dekoratera kreće se od 50 do 70 evra“, objašnjava Mijailović. On dodaje da mnogi majstori nude učenicima dnevnice već na praksi, nadajući se da će ih zadržati, ali da je odziv đaka i dalje „zastrašujuće mali“.
U prestoničkim srednjim stručnim školama postoji veliki broj slobodnih mesta i za one koje žele da se oprobaju u drugim strukama. Na primer, u Politehničkoj školi ima 31 mesto za tehničara za industrijsku robotiku, 24 mesta za tehničara za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, i 23 mesta za tehničara upravljanja otpadom. Tehnička škola za dizajn kože takođe nudi slobodna mesta za obućare, galanteriste i modelare kože.
U Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Vožd“ postoji 12 slobodnih mesta za frizere i kuvara, dok u saobraćajno-tehničkoj školi preostalo mesto ima samo na smeru mehaničara motornih vozila. Slična situacija je i u Srednjoj školi u Barajevu, gde ima slobodnih mesta za poljoprivredne tehničare i bravare-zavarivače.
Za akademsku 2023/2024. godinu, od oko 64.400 osmaka koji su polagali završni ispit male mature, 26 odsto učenika odlučilo se za gimnazije, dok je 74 odsto njih upisalo srednje stručne škole. Ukupan kapacitet škola na nivou Srbije bio je oko 72.000 mesta, a od toga je u gimnazijama ostalo oko 17.000 slobodnih mesta. U specijalizovanim odeljenjima gimnazija planirano je blizu 3.000 mesta, dok su četvorogodišnje srednje stručne škole imale 40.000 slobodnih mesta.
Prema ovim podacima, jasno je da i pored mogućnosti koje stručne škole nude, interesovanje učenika za ta zanimanja ostaje nisko. Treći upisni rok koji je zakazan za 21. avgust može biti prilika da se deo ovih slobodnih mesta popuni, ali postavlja se pitanje kako povećati interesovanje mladih za zanate koji su danas veoma traženi na tržištu rada.
