Svaka šesta osoba na svetu pati od usamljenosti, koja je alarmantno povezana sa više od 871.000 smrtnih slučajeva godišnje, što je otprilike 100 smrtnih slučajeva svake sata. Ove zabrinjavajuće informacije dolaze iz izveštaja Komisije za društvenu povezanost Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem sa kojim se suočava savremeno društvo, a koji može imati dalekosežne posledice po zdravlje pojedinaca i zajednica.
Vivek Murti, kopredsedavajući Komisije WHO za društvenu povezanost i bivši glavni hirurg Sjedinjenih Američkih Država, ističe važnost izgradnje povezanijih života. Prema njegovim rečima, izveštaj naglašava dubok uticaj koji društvena povezanost može imati na zdravlje, obrazovanje i ekonomske rezultate. Ovaj izveštaj poziva na akciju i predlaže planove za poboljšanje međuljudskih odnosa i smanjenje usamljenosti.
WHO definiše društvenu povezanost kao način na koji se ljudi međusobno odnose i interaguju, dok usamljenost opisuje kao bolan osećaj koji se javlja kada postoji razlika između željenih i stvarnih društvenih veza. Društvena izolacija, s druge strane, se odnosi na objektivni nedostatak dovoljnog broja društvenih veza. Ove definicije jasno ukazuju na to da usamljenost nije samo individualni problem, već i društveni fenomen koji zahteva kolektivni odgovor.
Društvena povezanost igra ključnu ulogu u životima pojedinaca. Ljudi koji su emocionalno povezani sa drugima imaju bolje zdravlje, niži nivo stresa i veće šanse za uspeh u različitim aspektima života. S obzirom na to da usamljenost može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući mentalne poremećaje, važno je prepoznati i adresirati ovaj problem. Tokom pandemije COVID-19, usamljenost se dodatno pogoršala, kada su mnogi ljudi bili primorani da se povuku u svoje domove, što je dovelo do povećanja broja osoba koje se osećaju izolovano.
Izveštaj WHO-a takođe naglašava važnost zajednica koje se angažuju u stvaranju okruženja koja podstiču društvenu povezanost. To može uključivati organizovanje društvenih događaja, stvaranje prostora za okupljanje i podršku lokalnim inicijativama koje promovišu međusobno povezivanje. Zajednice koje podržavaju interakciju među članovima imaju veće šanse da smanje nivo usamljenosti i poboljšaju opšte blagostanje.
Jedan od ključnih aspekata u borbi protiv usamljenosti je i obrazovanje. Povezivanje mladih sa starijim osobama može stvoriti međugeneracijske veze koje su obostrano korisne. Stariji ljudi mogu deliti svoja iskustva i mudrost, dok mlađi mogu doneti energiju i novu perspektivu. Ove veze mogu pomoći u smanjenju usamljenosti i stvoriti bolje razumevanje među različitim generacijama.
Osim toga, tehnologija može igrati značajnu ulogu u smanjenju usamljenosti. Digitalne platforme omogućavaju ljudima da se povežu sa prijateljima i porodicom, čak i kada su fizički udaljeni. Međutim, važno je napomenuti da prekomerna upotreba tehnologije može dovesti do suprotnog efekta, stvarajući osećaj izolacije. Ključno je pronaći ravnotežu između virtuelne i lične interakcije.
Kao društvo, moramo raditi na stvaranju uslova koji podstiču međuljudske veze i smanjuju usamljenost. To zahteva zajednički napor vlada, nevladinih organizacija, zajednica i pojedinaca. Svi možemo doprineti stvaranju povezanijeg društva, pokretanjem inicijativa koje pomažu ljudima da se povežu i izgrade kvalitetne odnose.
U svetlu ovih informacija, jasno je da borba protiv usamljenosti zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje različite aspekte života. Samo tako možemo stvoriti zdravije i srećnije zajednice za sve nas. U vreme kada je usamljenost postala toliko rasprostranjena, važno je da se suočimo sa ovim izazovima i radimo na poboljšanju međuljudskih odnosa.
