U poslednje vreme, srpski mediji suočavaju se sa sve ozbiljnijim pritiscima koji postavljaju pitanje slobode novinarstva i odnosa između medija i pravosudnog sistema. Recentna prvostepena presuda protiv Andrijane Nešić, urednice portala „Novosti“, koja joj zabranjuje rad na godinu dana, izazvala je široku debatu o tome koliko su novinari zaista slobodni u svom radu i koje su posledice kada se ta sloboda pokušava suzbijati.
Presuda je doneta po tužbi advokata Zdenka Tomanovića, a izrečena kazna od 450.000 dinara smatra se prekomernom i potencijalno obeshrabrujućom za novinare. O ovom slučaju govorili su Dragana Boljević, sudija Vrhovnog suda, i Vladimir Radomirović, glavni urednik portala „Pištaljka“, tokom emisije „Plenum“ na Euronews Srbija.
Boljević je istakla da je slučaj Nešić složen i da je važno razlikovati slobodu novinara od njihove odgovornosti. Prema njenim rečima, sloboda medija mora biti u skladu sa pravima građana na pravično suđenje, što uključuje i nepristrasnost sudija. Ona smatra da je presuda rigorozna, s obzirom na to da novinarka Nešić nije prekršila zakon, a ovakva odluka može stvoriti „chilling effect“, odnosno strah među novinarima od pisanja i izveštavanja.
Boljević je ukazala na alternativne pravne puteve za slične slučajeve, poput građanskog parničnog postupka za naknadu štete, što bi moglo biti efikasnije od krivičnih sankcija. „Odgovornost za javnu i privatnu reč mora postojati, ali balans mora biti pažljivo vagan“, naglasila je.
S druge strane, Radomirović je ocenio presudu kao zastrašujući presedan koji ugrožava slobodu novinarstva. On se nada da će presuda biti izmenjena ili ukinuta, jer smatra da je zabrana rada za novinare krajnja linija. „Šta ostaje? Da idemo u zatvor? To su vremena za koja smo mislili da su davno prošla“, rekao je Radomirović, izražavajući zabrinutost zbog sve učestalijih krivičnih tužbi protiv novinara.
On je takođe istakao da ovakve presude mogu imati dugoročne posledice po karijere novinara, otežavajući im zapošljavanje u javnim službama ili sticanje viza za inostranstvo. „Evropski sud za ljudska prava ocenjuje ovakve situacije drugačije i ovde novinar ne bi smeo da bude osuđen na ovako drastičnu kaznu“, dodao je Radomirović.
U kontekstu šireg stanja u pravosuđu, Boljević je primetila da su se u poslednje vreme dešavale nečuvene situacije, uključujući pritiske izvršne vlasti i sukobe između tužilaštva i sudija. S obzirom na to da je pravosuđe delimično podeljeno, ona je naglasila potrebu za jačanjem nezavisnosti sudstva i medija.
Radomirović je izrazio zabrinutost zbog trenutnog trenda u kojem se čini da su sudije pod pritiscima koji utiču na njihove odluke. On je podsetio na teške periode iz prošlosti kada su sudije i tužioci bili izloženi pritiscima izvršne vlasti, što je dovelo do situacija gde su sudije morale da se razvedu od bračnih drugova kako bi zadržale svoje funkcije.
Završavajući razgovor, oboje su se složili da je važno održati ravnotežu između slobode medija i odgovornosti, ali i da se mora raditi na jačanju komunikacije između novinara i sudija kako bi se izbegle ovakve situacije. „Važno je da sudije budu nepristrasne, a da mediji budu slobodni, ali odgovorni. Ovaj slučaj pokazuje koliko je teško postići taj balans“, zaključila je Boljević.
Kako se situacija u medijskom i pravosudnom sistemu dalje razvija, jasno je da će izazovi pred novinarima i sudijama ostati prisutni, a potreba za zaštitom slobode medija i održavanjem pravde postati sve hitnija.
