U poslednjih 24 sata, Vojnomedicinska akademija (VMA) se suočila sa izuzetno velikim brojem pacijenata, čime su lekari imali pune ruke posla. Preko 620 pacijenata prošlo je kroz Hitnu pomoć, a zabeleženo je 70 prijema, među kojima je 19 saobraćajnih nesreća. Posebno zabrinjavajuće je to što su u većini nesreća učestvovali motociklisti, od kojih su mnogi vozili bez zaštitne kacige ili su bili pod dejstvom alkohola.
Pukovnik profesor dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA, ukazao je na to da su ovakva dežurstva postala uobičajena, ali posebno teška tokom trenutnog toplotnog talasa koji je pogodio Srbiju i veći deo Evrope. „Praktično je bilo uobičajeno teško i naporno dežurstvo u Hitnoj pomoći VMA. Imali smo više od 620 pacijenata, 70 prijema i 19 saobraćajnih nesreća“, izjavio je dr Raičević.
Tokom noći, zabeležene su četiri povređene osobe u saobraćaju, a dodatni problemi su nastali zbog građana koji su bili pod dejstvom alkohola. U jednoj od ozbiljnijih nesreća, montažer klima-uređaja je pao sa drugog sprata i zadobio prelom lobanje. „Pacijent je relativno stabilan i primljen je na Kliniku za neurohirurgiju“, rekao je dr Raičević.
Još jedna saobraćajna nesreća dogodila se na neobezbeđenom pružnom prelazu, gde je voz udario automobil. „Srećom, voz je udario u prednji deo automobila, pa vozač nije životno ugrožen, ali ima višestruke povrede“, dodao je on.
U svetlu ovih događaja, dr Raičević je apelovao na motocikliste da ne zanemaruju zaštitnu opremu. „Ove temperaturne razlike i velike vrućine utiču na koncentraciju vozača. Posebno apelujem na motocikliste da obavezno koriste kacigu. Upravo taj detalj može da odluči da li će se saobraćajna nezgoda završiti bez težih posledica ili trajnim invaliditetom“, istakao je.
Osim saobraćajnih povreda, lekari VMA su imali i sedam intervencija u angio-sali, kao i uobičajen broj pacijenata sa moždanim udarom i kardiovaskularnim tegobama. „Imali smo uobičajen broj moždanih udara, kao i internističkih bolesnika. Na visokim temperaturama, pacijenti sa kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima najviše su pogođeni“, objasnio je dr Raičević.
On je takođe naglasio da su trenutne visoke temperature, koje nisu karakteristične za kontinentalni deo Evrope, posebno opasne za hronične bolesnike. „Videli smo da je i Berlin dostigao 40 stepeni, što je gotovo neverovatno. Takve temperaturne razlike najviše pogađaju hronične bolesnike, posebno srčane pacijente“, rekao je.
Građanima se savetuje da tokom najtoplijeg dela dana ne izlaze iz kuće osim ako to nije neophodno. „Ako već morate da izlazite, obavezno ponesite vodu ili neki negazirani napitak i vodite računa o hidrataciji. Čak i zdravim ljudima teško pada rad na ovakvim temperaturama, a osobe sa hroničnim bolestima dodatno rizikuju svoje zdravlje boravkom na otvorenom tokom najvećih vrućina“, zaključio je dr Raičević.
Ove situacije i saveti ukazuju na važnost odgovornog ponašanja u saobraćaju, kao i na potrebu za dodatnom pažnjom prema zdravlju, posebno tokom ekstremnih vremenskih uslova. Sa porastom temperatura, rizik od izlaganja suncu i dehidratacije postaje sve veći, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje pojedinaca, naročito onih sa postojećim zdravstvenim problemima.
