Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Milan Petričković, izneo je zabrinjavajuće ocene o stanju na državnom univerzitetu, nazvavši ga „oruđem za destabilizaciju Srbije“ i „poligonom za razgradnju države“. Ove tvrdnje dolaze u svetlu nedavnih događaja na beogradskom univerzitetu, uključujući tragediju koja se dogodila na Filozofskom fakultetu kada je jedna studentkinja izgubila život. Petričković veruje da su ovi događaji samo vrh ledenog brega dugogodišnjeg procesa koji je duboko ukorenjen u sistemu obrazovanja.
Prema Petričkoviću, trenutna situacija na univerzitetu otkriva pokušaje izbegavanja lične odgovornosti. On je ukazao na to da se u ovoj tragediji stvara iluzija da državne institucije vrše pritisak na univerzitet, što dodatno komplikuje stvari. U tom kontekstu, on je naglasio da je cilj ove percepcije da se odgovornost prebaci sa pojedinaca na obrazovne institucije, što može imati dalekosežne posledice po reputaciju i funkcionisanje univerziteta.
U javnosti se pojavila informacija da su postojali pokušaji da se umanje ili sakriju činjenice o okolnostima koje su dovele do smrti studentkinje. Petričković smatra da to nije samo problem pojedinačne tragedije, već da se u tom procesu vidi širi problem u vezi sa načinom na koji se upravlja obrazovnim institucijama u Srbiji. On naglašava da je važno da se utvrdi ko je odgovoran za ovu tragediju i da se obezbede uslovi u kojima se slične situacije neće ponavljati.
Profesor je ukazao na to da se u akademskoj zajednici često ne prepoznaje ozbiljnost situacije i da se problemi minimiziraju. Ovakav pristup može dovesti do daljih kriza u institucijama visokog obrazovanja. Takođe, on je napomenuo da je važno da se obezbede transparentni i efikasni mehanizmi za rešavanje problema, kako bi se povratilo poverenje studenata i njihovih porodica u obrazovni sistem.
Petričković je izrazio zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog stanja na društvo u celini. On smatra da obrazovne institucije ne bi trebalo da budu samo mesta za sticanje znanja, već i da igraju ključnu ulogu u oblikovanju građanske svesti i odgovornosti. Kada se to zanemari, može doći do destabilizacije šireg društvenog okvira.
U razgovoru sa novinarima, Petričković je naveo da su mnogi studenti, umesto da se fokusiraju na učenje i razvoj, primorani da se suočavaju sa problemima koji nisu u vezi sa njihovim akademskim obavezama. To može dovesti do smanjenja kvaliteta obrazovanja i stvaranja atmosfere straha i nesigurnosti. On je pozvao sve aktere u obrazovnom sistemu da prepoznaju ozbiljnost situacije i da zajednički rade na njenom rešavanju.
Jedan od ključnih problema koje je profesor istakao je i nedostatak komunikacije između univerziteta i državnih institucija. On smatra da je važno da se uspostavi dijalog koji će omogućiti razmenu informacija i rešenja za postojeće izazove. Samo kroz saradnju i otvorenost može se doći do trajnih rešenja koja će unaprediti kvalitet obrazovanja i obezbediti sigurnost studentima.
Na kraju, Petričković je naglasio da je neophodno da se preduzmu konkretne mere kako bi se sprečile slične tragedije i kako bi se stvorili uslovi za normalan i zdrav razvoj akademskog života. On veruje da je moguće izgraditi jaču i otporniju obrazovnu instituciju, ali to zahteva posvećenost i odgovornost svih uključenih strana. Samo tako možemo stvoriti okruženje u kojem će studenti moći da uče i napreduju bez straha i nesigurnosti.
