Alem Kurti, Albanac koji je postao simbol Martovskog pogroma 2004. godine, preminuo je u teškim mukama. Ovaj događaj, koji se dogodio pre više od dve decenije, ostavio je dubok trag u kolektivnoj svesti. Kurti je postao poznat po svom kontroverznom činu kada je popeo se na kube Crkve Svetog Andreja u Podujevu i oskrnavio krst. Prema rečima žitelja Podujeva, njegovi poslednji dani bili su ispunjeni patnjom, a smrt se doživljavala kao spasenje.
Alem Kurti umro je od raka, koji mu je uništio jetru i pluća, a njegovi poznanici su s tugom pričali o njegovim mukama tokom 2015. godine. Njegova porodica, uključujući sestru, takođe je prolazila kroz teške trenutke. Vest o njegovoj smrti odjeknula je ne samo na Kosovu, već i daleko izvan granica, izazivajući različite reakcije među vernicima i sveštenstvom.
Protojerej-stavrofor Trajan Kojić, koji je do devedesetih godina živeo i služio na Kosovu, govorio je o tome kako je Kurti postao predmet rasprava među vernicima. „Ne možemo znati da li je ovo bila Božja kazna ili nagrada, ali gest tog čoveka i njegovo bacanje krsta ostalo je urezano u sećanje mnogih,“ izjavio je Kojić. Ove reči ukazuju na duboku simboliku koju događaji iz 2004. godine imaju za srpsku zajednicu.
Velja Stojković, paroh orahovački, imao je drugačije viđenje. On je bio uveren da je Kurti doživeo Božju kaznu zbog svog postupka. „Čuo sam da je umro u najvećim mogućim mukama. Bog nije dopustio da sve ono što je radio prođe nekažnjeno,“ rekao je Stojković, dodajući da je Kurti bio inicijator mnogih zlodela tokom tog perioda.
Martovski pogrom 2004. godine bio je jedan od najtragičnijih događaja na Kosovu, a posledice su bile katastrofalne. Prema zvaničnim podacima, oko 50.000 Albanaca učestvovalo je u pogromu, dok je 4.012 Srba proterano. U ovom neredu, 35 verskih objekata je zapaljeno, a 19 osoba je izgubilo život, među kojima osam Srba. Takođe, uništeno je 800 srpskih kuća i 100 crkava.
Ova tragedija ostavila je duboke ožiljke na srpskoj zajednici na Kosovu, a mnogi su se plašili da priđu pravoslavnim svetinjama, bojeći se moguće kletve. „Alem Kurti nije jedini koji je stradao od božje kazne. Bilo ih je još koji su umrli u mukama,“ rekao je Stojković, naglašavajući da će ovo biti opomena za buduće generacije.
Jedna od preživelih žrtava pogroma, Rada Vujović, prisetila se kako je izgledao dan kada su se sukobi dogodili. „Celo Kosovo Polje bilo je u plamenu. Srbi su bili zatvoreni u zgradi Unmik policije i rečeno im je da ne izlaze,“ ispričala je ona. Njihova borba za opstanak i zaštitu bila je herojski čin u trenutku kada su se suočili s nasiljem.
Neposredni povod za pogrom bio je lažni izveštaj o navodnom ubistvu dvojice albanskih dečaka od strane Srba. Ovu informaciju su kasnije demantovali UNMIK i druge međunarodne institucije, ali je ona bila dovoljna da izazove talas nasilja.
Martovski pogrom ostavlja trajne posledice na odnose između Srba i Albanaca na Kosovu. Ova tragedija je podstakla mnoge na razmišljanje o značaju pomirenja i važnosti dijaloga, ali i o potrebi da se obeleže i pamte bolne stranice istorije. Kroz sećanje na događaje iz 2004. godine, može se raditi na prevazilaženju prošlosti i izgradnji boljeg budućeg suživota.
