Zagrebačka policija je juče reagovala na pozive stanovnika naselja Blato u Novom Zagrebu koji su se žalili na ulične trubače. Stanovnici su prijavili da trubači sviraju na ulicama i ispod prozora stanova, stvarajući jaku buku koja im je ometala svakodnevni život. Prema informacijama iz hrvatskog medija Indeks, trubači su ulazili i u dvorišta privatnih kuća, što je dodatno povećalo nezadovoljstvo građana.
Jedna od stanovnica je izjavila da su trubači bili prisutni i juče i danas, te da ih je bilo najmanje pet, opremljenih trubama i velikim bubnjem. „Prolaze ulicama i sviraju ljudima pod prozorima. Jako je glasno i odjekuje i u stanovima, nemoguće je to ne čuti ni uz zatvorene prozore,“ kazala je ona. Uprkos tome što su neki prolaznici odbili da im daju novac, trubači nisu prestajali svirkom, što je dodatno iritiralo stanovnike.
Građani su se obratili gradskim vlastima, postavljajući pitanje da li se razmatraju mere slične onima u Ljubljani, gde je Gradsko veće donelo odluku da se zabranjuju spontane ulične muzičke nastupe do kraja decembra. Ova odluka je doneta nakon što su se pojavili negativni komentari o novogodišnjem programu koji je, prema rečima vlasti, favorizovao „balkansku muziku“, koja nije deo slovenačke kulturne i božićne tradicije.
U međuvremenu, gradonačelnik Sinja, Miro Bulj, je na Badnji dan udaljio romski orkestar sa javnog prostora, obrazlažući to time da pesme nisu bile primerene i da muzičari nisu imali potrebne dozvole. Ovi događaji ilustriraju širi fenomen u regionu, gde se lokalne vlasti suočavaju s izazovima vezanim za javne nastupe i regulaciju umetničkog izražavanja na ulicama.
Ova situacija u Zagrebu otvara diskusiju o granicama umetničkog izražavanja i prava građana na miran život. Dok neki smatraju da je ulična muzika deo kulturnog identiteta i da doprinosi živosti grada, drugi smatraju da prekomerna buka može biti uzrok stresa i nelagode, posebno u stambenim oblastima.
Ulični izvođači često se suočavaju s preprekama kada pokušavaju da nastupaju u javnim prostorima. Mnogi gradovi, uključujući Zagreb, razmatraju regulative koje bi omogućile umetnicima da nastupaju, a da pritom ne ometaju svakodnevni život građana. Potrebno je pronaći ravnotežu između prava umetnika na izražavanje i prava građana na miran i udoban život.
Život u urbanim sredinama često podrazumeva određene kompromise. Dok neki uživaju u živahnoj atmosferi koju donose ulični umetnici, drugi traže tišinu i mir. U ovom slučaju, čini se da su građani Blata prevagnuli na stranu mira, tražeći od vlasti da reše situaciju.
Zagreb se suočava s izazovom da uspostavi pravila koja će omogućiti umetnicima da se izraze, a da pritom ne narušavaju svakodnevni život stanovnika. Grad bi mogao razmotriti uvođenje posebnih zona za ulične nastupe, gde bi umetnici mogli izvoditi svoj rad bez ometanja stanovnika. Takođe, mogućnost dobijanja dozvola za izvođenje na određenim lokacijama i u određenim vremenskim okvirima mogla bi biti rešenje koje bi zadovoljilo sve strane.
U međuvremenu, stanovnici Blata i drugih delova Zagreba nastaviće da prate situaciju, očekujući odgovore od gradskih vlasti. Ulica je često prostor za umetničko izražavanje i kulturne manifestacije, ali je takođe i prostor gde se odvija svakodnevni život, i važno je naći ravnotežu koja će zadovoljiti sve.
