Ukrajinski poljoprivredni proizvodi čine manje od sedam procenata uvoza hrane u Evropsku uniju, ali su postali predmet velikih političkih rasprava, posebno zbog zabrinutosti farmera da bi ulazak Ukrajine u EU mogao da utiče na raspodelu sredstava iz Zajedničke poljoprivredne politike. Ova situacija je izazvala proteste poljoprivrednika u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj, koji se plaše da bi povećan uvoz ukrajinskih proizvoda mogao da dovede do smanjenja subvencija za lokalne proizvođače.
Za Ukrajinu, Evropska unija predstavlja ključno tržište, s obzirom na to da se oko polovine njenog ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda plasira na ovo tržište. Prema rečima Tarasa Visockog, zamenika ukrajinskog ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, poljoprivreda čini više od 50 procenata ukupnog izvoza Ukrajine, dok u pojedinim kvartalima taj udeo dostiže i 62 procenata.
S druge strane, za EU su ukrajinski proizvodi samo mali deo znatno većeg tržišta hrane. Podaci Evropske komisije pokazuju da je ukrajinska roba činila blizu sedam procenata poljoprivrednog uvoza EU u 2024. godini, dok je njen udeo u ukupnoj potrošnji Unije ispod pet procenata. U 2025. godini, ukupni ukrajinski izvoz poljoprivrednih proizvoda pao je za devet procenata, što je rezultat smanjenih isporuka ka EU nakon uvođenja novog režima kvota.
Brisel je 2022. godine, nakon početka rata u Ukrajini i blokade Crnog mora, suspendovao carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode. Međutim, žito koje je trebalo da bude u tranzitu ka svetskim tržištima ostajalo je u pograničnim zemljama EU, obaralo lokalne cene i izazvalo proteste poljoprivrednika tokom 2023, 2024. i 2025. godine. Ove mere autonomne trgovine ukinute su 5. juna 2025. godine, a novi dogovor između Brisela i Kijeva vratio je ukrajinski izvoz u sistem kvota, uz zaštitne mehanizme koji se mogu aktivirati u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu EU ili pojedinih država članica.
Visocki je izjavio da je ova tema više politička nego ekonomska, naglašavajući da Ukrajina želi da se predstavi kao partner u saradnji, a ne kao konkurent evropskim proizvođačima. Ipak, trgovinski spor nije otklonio zabrinutosti evropskih proizvođača o tome šta bi se dogodilo sa subvencijama ako Ukrajina postane članica EU.
Pre rata, Ukrajina je imala 41,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što je više nego što ima bilo koja pojedinačna članica EU. U poređenju, Francuska ima 27,4 miliona hektara, dok Španija ima 23,9 miliona hektara. Zbog ruske okupacije, korisne površine u Ukrajini smanjene su na oko 24,5 miliona hektara, a Visocki smatra da se u evropskim raspravama često koriste predratni podaci, što preuveličava trenutni obim ukrajinskog poljoprivrednog potencijala.
Struktura ukrajinske poljoprivrede dodatno pojačava zabrinutost u EU. Veliki agroholdinzi dominiraju u izvoznom sektoru, što evropska udruženja poljoprivrednika vide kao potencijalni pritisak na buduću raspodelu sredstava iz Zajedničke poljoprivredne politike. Očekuje se da će budući pregovori biti oblikovani više političkim pritiscima iz Varšave, Bratislave i Budimpešte nego stvarnim podacima o tržištu EU.
Iako je trgovinski sporazum donekle smirio nezadovoljstvo vezano za uvoz, ostaje otvoreno pitanje koliko bi poljoprivrednici u trenutnim članicama mogli da izgube ako Ukrajina jednog dana postane članica EU. Ova situacija nastavlja da izaziva tenzije među zemljama članicama, dok se Ukrajina bori da osigura svoje mesto na evropskom tržištu.
