U Crnoj Gori je od 2008. godine do danas podneto ukupno 200 krivičnih prijava zbog sumnje u falsifikovane diplome. Ove informacije su objavljene na vladinom sajtu u okviru zahteva za slobodan pristup informacijama. Prema podacima, više od polovine prijava, tačnije 108, podneto je u poslednje tri godine, što ukazuje na rastući problem sa falsifikovanim obrazovnim ispravama.
Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija je utvrdilo da obrazovne isprave u ovim slučajevima nisu validne, što je dovelo do pojačanog nadzora nad obrazovnim institucijama i njihovim diplomama. Resorna ministarka Anđela Jakšić-Stojanović je istakla da je pooštravanje kaznene politike u ovoj oblasti već dalo konkretne rezultate, uključujući i izricanje prvih zatvorskih kazni za krivično delo posedovanja falsifikovanih diploma.
Tokom 2023. godine podneto je 28 krivičnih prijava zbog sumnje u falsifikate obrazovnih isprava. U 2024. godini taj broj je porastao na 38, dok je u toku 2025. godine, zaključno sa trenutnim periodom, evidentirano ukupno 88 krivičnih prijava. Ovi podaci ukazuju na trend rasta broja prijava i na sve veću ozbiljnost ovog problema.
Na sednici Vlade Crne Gore, održanoj pre nekoliko dana, doneti su zaključci koji se odnose na oduzimanje dozvole za rad Univerzitetu Megatrend i fakultetima u njegovom sastavu, uključujući Fakultet za kulturu i medije, Fakultet za poslovne studije, Fakultet za umetnost i dizajn, Pravni fakultet i Geoekonomski fakultet. Ova odluka je rezultat sveobuhvatnog nadzora i provere obrazovnih isprava koje je Ministarstvo prosvete sprovelo.
Falsifikovanje diploma predstavlja ozbiljan problem ne samo za obrazovni sistem, već i za tržište rada, jer pojedinci sa lažnim diplomama često zauzimaju radna mesta koja zahtevaju visoke kvalifikacije. To može dovesti do smanjenja kvaliteta rada i poverenja u obrazovni sistem. Zbog toga su vlasti shvatile potrebu za strožim sankcijama i proaktivnim merama kako bi se suzbila ova pojava.
Jedna od ključnih inicijativa koju je pokrenulo Ministarstvo prosvete jeste pojačana kontrola nad institucijama koje nude obrazovne programe. U okviru ovog procesa, preispituju se akreditacije i postupci upisa, kao i validnost diploma koje se izdaju. Takođe, planira se i implementacija novih tehnologija koje bi olakšale verifikaciju diploma, kao što su digitalni zapisi i blockchain tehnologija.
S obzirom na ozbiljnost situacije, važno je da se sve zainteresovane strane, uključujući obrazovne institucije, poslodavce i državne organe, udruže u borbi protiv falsifikovanja diploma. Edukacija o ovom problemu i podizanje svesti među studentima i zaposlenima može značajno doprineti smanjenju broja falsifikovanih diploma.
U poslednje vreme, javnost je sve više zainteresovana za temu obrazovnih prevara, a mediji redovno izveštavaju o slučajevima falsifikovanja diploma i posledicama koje iz toga proizađu. To pokazuje da su svi segmenti društva uključeni u rešavanje ovog problema i da se situacija polako menja nabolje.
U budućnosti, očekuje se da će se trend rasta broja krivičnih prijava nastaviti, ali uz adekvatan odgovor vlasti i saradnju svih aktera, moguće je stvoriti sigurnije obrazovno okruženje i smanjiti broj prevara. Pored toga, važno je da se razvijaju i implementiraju strategije koje će omogućiti bržu i efikasniju kontrolu obrazovnih isprava, što će doprineti povećanju poverenja u obrazovni sistem u Crnoj Gori.
