Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je izneo oštre kritike na račun Ukrajine, nazivajući je neprijateljem Mađarske zbog njenih zahteva da se Brisel obaveže da Mađarska ne dobija jeftine ruske energente. Tokom mitinga u Sombatelju, Orban je istakao da su ti zahtevi u suprotnosti sa osnovnim interesima Mađarske i naglasio da bi, bez ruskih izvora energije, Mađarska bila primorana da plaća znatno više cene.
Orban je izjavio da Ukrajina ne bi trebala da postane članica Evropske unije u bliskoj budućnosti, jer predstavlja stalnu pretnju, pretežno zbog ratnih sukoba koje vodi. Prema njegovim rečima, prijem Ukrajine u EU mogao bi da dovede do devastacije srednjoevropske poljoprivrede i ekonomije, pošto su ukrajinski proizvodi često jeftiniji. „Moramo sarađivati sa Ukrajincima, ali nema reči o članstvu“, zaključio je Orban.
Pored toga, Orban je najavio da će se u narednih nekoliko nedelja uputiti u Vašington kako bi prisustvovao prvom sastanku Odbora za mir, međunarodnog mirovnog tela koje je osnovao američki predsednik Donald Tramp. Prema izvorima, prvi radni sastanak zakazan je za 19. februar.
Mađarska je, prema rečima Orbana, takođe odlučila da ne učestvuje u vojnim sukobima u Ukrajini, slično kao što je odbila da se uključi u NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Orban je podsetio na to da ga je tadašnji američki predsednik Bill Clinton pozvao da interveniše, ali je on to odbio. Tvrdi da je rekao Klintonu: „Ne, gospodine“, naglašavajući da Mađarska neće biti uvučena u sukobe.
Ove izjave su deo šireg konteksta u kojem se Mađarska pozicionira u odnosu na evropske i globalne političke tokove. Orbanova vlada je poznata po svojim skeptičnim stavovima prema određenim politikama EU, posebno kada se radi o pitanjima energetske nezavisnosti i sigurnosti. Njegovo insistiranje na očuvanju jeftinih ruskih energenata odražava ekonomske interese Mađarske, koja se oslanja na te izvore za stabilnost svoje ekonomije.
Dodatno, Orban se suočava s kritikama zbog svojih stavova prema Ukrajini, s obzirom na trenutnu situaciju u kojoj je ta zemlja podložna ruskoj agresiji. Njegova izjava o neprijateljstvu prema Ukrajini mogla bi izazvati dodatne tenzije u odnosima između dve zemlje, ali i unutar EU, gde se očekuje jedinstveno delovanje u suočavanju sa ruskom pretnjom.
Većina analitičara smatra da Orban pokušava da učvrsti svoju poziciju unutar mađarske politike, koristeći nacionalističke tonove kako bi pridobio podršku domaće javnosti. Njegov stav o održavanju jeftinih ruskih energenata može biti viđen kao način da se obezbedi ekonomska stabilnost zemlje, ali i kao pokušaj da se distancira od pritisaka koji dolaze iz Brisela.
U ovom kontekstu, Orbanova odluka da ne šalje vojne trupe u Ukrajinu još je jedan pokazatelj njegove politike koja naglašava neutralnost i neintervenciju. Ova strategija mu omogućava da ostane popularan među svojim biračima, koji su često skeptični prema vojnim angažmanima i stranim intervencijama.
Zaključno, situacija u vezi sa Ukrajinom i njenim odnosima prema Mađarskoj i EU ostaje složena i izazovna. Orbanova retorika i odluke odražavaju kako unutrašnje političke prioritete, tako i šire geopolitičke interese, a njegovo stajalište o Ukrajini može imati dugoročne posledice za regionalnu stabilnost i saradnju.
