Isporuke nafte iz Ukrajine su obustavljene, a situacija na polju energetike u regionu postala je još složenija nakon ruskih napada na pumpne instalacije. Naftovod Družba, koji je prethodno izvozio deo ukrajinske i značajne količine ruske nafte, pretrpeo je štetu pre mesec dana, što je dovelo do prekida snabdevanja, kako izveštava Rojters.
Prema informacijama iz industrije, isporuke nafte Mađarskoj i Slovačkoj su obustavljene od 27. januara, nakon što je Kijev optužio Rusiju za napad na ključne pumpe u zapadnoj Ukrajini. Ova blokada dodatno otežava situaciju Ukrajini, koja se suočava sa finansijskim deficitom i potrebom za izvozom kako bi obezbedila sredstva za stabilizaciju ekonomije.
Ukoliko blokada potraje, neki izvori sugerišu da bi Ukrajina mogla biti primorana da obustavi proizvodnju nafte. Iako su neki izvori potvrdili da je došlo do izvoza, nisu bili u mogućnosti da pruže precizne podatke o količinama. Prema informacijama, Ukrajina je nekoliko meseci pre januarskog napada unosila sirovu naftu u naftovod kod Brodija, koji služi za transport nafte u Evropu.
Nafta koja se isporučuje putem ovog naftovoda prerađuje se u rafinerijama mađarske kompanije MOL. Portparol MOL-a, Andrus Halaš, potvrdio je da kompanija kupuje različite vrste nafte, uključujući ukrajinsku, s ciljem diverzifikacije snabdevanja. Dok su mnoge zemlje EU prestale da koriste rusku naftu, Mađarska i Slovačka su zadržale svoju zavisnost, optužujući Ukrajinu za produžavanje prekida rada naftovoda.
Mađarska je takođe optužila Ukrajinu za mešanje u njene unutrašnje izbore i blokirala je zajam EU od 90 milijardi evra, koji je ključan za Kijev. Ove tenzije dodatno komplikuju situaciju u regionu, gde je nafta ruskog porekla tradicionalno činila značajan deo snabdevanja centralne Evrope putem naftovoda Družba.
Naftovod Družba, koji je izgrađen 1960-ih godina, izgubio je na značaju nakon invazije Rusije na Ukrajinu i naknadnih evropskih sankcija. Prema podacima kijevske konsultantske kuće ExPro, tranzit kroz južni krak ovog naftovoda u 2025. godini dostigao je najniži nivo u poslednjih deset godina, sa 9,7 miliona tona.
Izvodi iz ExPro-a navode da je Slovačka primila 4,9 miliona tona nafte, dok su isporuke Mađarskoj iznosile 4,35 miliona tona. U međuvremenu, Češka Republika je prestala da koristi rusku naftu u aprilu 2025. godine. Severni krak naftovoda, koji je nekada bio glavni put snabdevanja Poljske, sada koristi samo mali deo svog kapaciteta za transport kazahstanske nafte u Nemačku.
Ukrajina je ranije planirala da koristi naftovod Družba za transport kaspijske nafte u Evropu. Godine 2002. završila je izgradnju naftovoda Odesa-Brodi, koji povezuje crnomorske terminale sa Družbom, ali je taj naftovod od tada transportovao minimalne količine nafte.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je nedavno izjavio da je i ovaj deo gasovoda bio napadnut tokom rata, što dodatno komplikuje situaciju na terenu. Brisel je pozvao mađarskog premijera Viktora Orbana da poštuje sporazum EU o zajmu za Ukrajinu, a najavio je i planove za uvođenje trajne zabrane uvoza ruske nafte do 15. aprila.
Ova kriza u energetskom sektoru ne samo da utiče na ekonomiju Ukrajine, već izaziva i tenzije unutar Evropske unije, gde se zemlje suočavaju sa dilemom kako da reše pitanje snabdevanja energijom dok se suočavaju sa posledicama rata.
