Predsednik Udruženja Srba proteranih iz zapadne Slavonije, Krsta Žarković, istakao je da uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hrvatskoj predstavlja novo poniženje za srpski narod. Ova situacija je rezultat primene kontroverznog Zakona o grobljima, koji se koristi za eliminaciju srpskih simbola i obeležja. Žarković je naglasio da vlasti u Hrvatskoj žele da unište sve što podseća na pravoslavlje i ćirilicu, čime se dodatno pogoršava položaj Srba u toj zemlji.
Jedan od konkretnih primera ovog rušenja jeste kapela porodice Šoškoćanin u Borovu. Ovaj događaj simbolizuje širu tendenciju prema negiranju srpskog identiteta i tradicije u Hrvatskoj. Žarković je izrazio zabrinutost da ovakvi potezi ne samo da povređuju osećanja Srba, već i predstavljaju ozbiljan napad na kulturno nasleđe koje je deo istorije tog regiona.
S obzirom na trenutnu situaciju, Žarković je apelovao na poslanike u Skupštini Srbije, posebno onih koji potiču iz nekadašnje Republike Srpske Krajine, da pokrenu inicijative za zaštitu srpskih prava. On smatra da bi bilateralni odnosi između Srbije i Hrvatske mogli igrati ključnu ulogu u sprečavanju daljih zlopotreba i uništavanja srpskog nasleđa.
Već dugi niz godina, Srbi u Hrvatskoj se suočavaju sa raznim oblicima diskriminacije i marginalizacije. Ove akcije uklanjanja spomenika nisu samo fizičke, već imaju duboko emocionalno i simboličko značenje za srpsku zajednicu. Mnogi Srbi osećaju da su njihova prava i identitet ozbiljno ugroženi, a uklanjanje spomenika dodatno produbljuje osećaj nesigurnosti i ugroženosti.
U poslednjim decenijama, srpska zajednica u Hrvatskoj prolazi kroz teške trenutke, a ovi događaji samo doprinose pogoršanju njihove situacije. Srbi su često suočeni sa poteškoćama u očuvanju svog kulturnog identiteta, a ovakvi postupci vlasti dodatno otežavaju njihov život. U tom kontekstu, važno je napomenuti da su mnogi spomenici, koji su uklonjeni ili su u opasnosti od uklanjanja, svedoci bogate istorije i tradicije srpskog naroda u Hrvatskoj.
Krsta Žarković je takođe ukazao na potrebu za većim angažovanjem srpske dijaspore i međunarodnih organizacija kako bi se skrenula pažnja na probleme sa kojima se suočavaju Srbi u Hrvatskoj. On je istakao da je važno da se međunarodna zajednica uključi u rešavanje ovih pitanja i pruži podršku srpskoj zajednici u očuvanju njihovog identiteta i kulturnog nasleđa.
U svetlu ovih događaja, važno je da se postavi pitanje: kako zaštititi kulturno nasleđe i identitet manjina u društvima koja se bore sa pitanjima tolerancije i različitosti? Srbi u Hrvatskoj zaslužuju poštovanje svojih prava i identiteta, a uklanjanje njihovih spomenika je jasna poruka da se njihov doprinos kulturi i istoriji marginalizuje.
U zaključku, uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hrvatskoj nije samo pitanje fizičkog uništavanja, već i dublje pitanje identiteta i opstanka srpske zajednice. Potrebno je da se svi relevantni akteri uključe u dijalog i rade na pronalaženju rešenja koja će omogućiti očuvanje kulturnog nasleđa i prava manjina. Srbi u Hrvatskoj, kao i svi drugi narodi, zaslužuju da budu poštovani i da imaju pravo na očuvanje svog identiteta i tradicije.
